Zalagaonice – legalan biznis koji ponekad liči na sivu zonu

Vlasnik jedne zalagaonice kaže da dolaze različiti profili ljudi – od onih kojima je portrebna mala pozajmica, ali i onima kojima je potreban veći iznos.

"Dolaze ljudi svih struktura, nećete verovati – sportisti, političari, javne ličnosti i obični ljudi kojima treba najosnovnija pozajmica da bi platili račune. Dešavala se situacija da dođe preduzetnik ozbiljan koji skida sat sa ruke i trči na gradilište da plati radnike keramičare da mu ne pobegnu", kaže vlasnik zalagonice.

Naš sagovornik kaže da u ovom poslu nema pravila. Posla ima tokom cele godine. Zalažu se najviše satovi, umetnička dela, nakit, drago kamenje i zlato. Nekada i automobili. Na osnovu obligacionog prava i Zakona o založnom pravu, zalagaonice su regularni biznis. Međutim, predmet debate je cena i uslovi takvih usluga.

"Često se u narodu misli da su to radnje na granici zakona, ali nisu. I banci možete da date stan u zalogu da podignete kredit, to možete da uradite i sa nepokretnom imovinom, šta god druga strana smatrala zalogom – umetnička slika, zlatnik, a može da bude i ček", kaže Dušan Uzelac iz "Kamatice".

Da nije reč o kreditiranju, tvrde pravnici.

"To su jedni kvazi bankarski poslovi i oni su kao takvi prepoznati uredbom o klasifikaciji delatnosti – ostali poslovi kreditiranja. Međutim, to nisu kreditni poslovi. Samo banke imaju ekskluzivno pravo da daju kredite i upravo to rađa potrebu da se pojača nadzor. Bitno je da se ustroji, prepozna da taj posao nosi određene rizike, da time mogu biti ukinuta prava građana, kao što je pravo svojine, a takva vrsta ugovora, klauzule je ništavna", objašnjava advokat Mihailo Srdić. 

Iako je rad zalagaonica zakonski regulisan, još ne postoji regulatorno telo koje će to poslovanje kontrolisati. To može biti jedan od razloga da poneke zalagaonice postanu deo sive zone.