Vatrogasci sa zastarelom opremom za zaštitu od opasnih materija, a policija je ni nema

Pre 12 godina doneta je Nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama, ali nikada nije zaživela. Sada bi trebalo da se usvoji nova strategija. Identifikovan je veliki broj nedostataka našeg sistema, između ostalog, službe za hitne intervencije nemaju adekvatnu zaštitnu opremu, a veliki broj sirena koje bi trebalo da ukazuju na opasnost – ne radi.

Ova godina je počela događajima zbog kojih su proglašavane i vanredne situacije, kao što je bilo u Pirotu kada se izlio amonijak. Sada su zbog izlivanja bujičnih reka proglašene vanredne situacije u Prijepolju i Sjenici.

Razgovor Ane Manojlović sa Vladimirom Cvetkovićem

Sektor za vanredne situacije godišnje ima 25.000 intervencija

Samo vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije imaju oko 25.000 intervencija godišnje, od toga između 60 i 103 intervencije sa opasnim materijama.

U 2017. je bilo 29 vanrednih situacija - u četiri grada i 22 opštine i izazvale su ih sneg i snežni nanosi, nedostatak vode za piće, suša, obilne kiše, bujične vode i poplave, ugroženost infrastrukture i problemi u snabdevanju električnom energijom.

U 2018. proglašena je 71 vanredna situacija – slično kao i prethodne godine, samo ove godine nije bilo suše, ali je zato bilo olujnih vetrova i grada, kao i klizišta i odrona.

U 2019. bilo je 67 vanrednih situacija, slični uzroci plus visoke temperature. požari i tehničko tehnološke nesreće.

U 2020. čak 204 vanredne situacije gde uz postojeće uzroke imamo i epidemiju kovida.

Naredna 2021. bila je nešto mirnija - 96 vanrednih situacija, uzroci su isti.

Pre 12 godina doneta je Nacionalna strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama, a u februaru nova ide na javnu raspravu.

U njenoj izradi učestvovao je i Vladimir Cvetković, profesor Fakulteta bezbednosti. On objašnjava da prethodna strategija nikada nije zaživela, nije usvojen čak ni akcioni plan.

U novoj strategiji identifikovan je veliki broj nedostataka našeg sistema, ističe Cvetković koji ukazuje na tri glavne mane.

Prva su nedovoljno razvijene stručno-operativne procedure i planovi za koordinisano upravljanje u vanrednim situacijama (da se zna šta rade policija, službe hitne pomoći, vatrogasci), druga to što nema dovoljno razvijene specijalističke opreme za izvršenje posebnih zadataka (poput izlivanja opasnih materija), a treća nedovoljno razvijen nadzor nad primenom propisa.

Identifikovano 12 vrsta opasnosti

Cvetković ističe da je urađena procena rizika od katastrofa i da su identifikovane sve vrste opasnosti koje mogu ugroziti stanovništvo.

"Dvanaest je vrsta opasnosti, prirodnih i tehničko-tehnoloških. Stepen ugroženosti je različit u zavisnosti od toga gde žive ljudi: Na severu su suše, Zapadnoj Srbiji grad, u centralnom delu zemljotresi", navodi Cvetković.

Policija nema adekvatnu opremu

Na pitanje da li naše službe za hitne situacije imaju adekvatnu zaštitnu opremu, Cvetković odgovara da nemaju.

"Imate policijske službenike bez specijalnih sredstava zaštite disajnih organa, ne mogu bez njih da učestvuju u intervencijama sa opasnim materijama. Policijski službenici mogu izgubiti živote ili biti povređeni, kada se dogodio hemijski incident u Galenici, završili su na VMA jer su bili otrovani", navodi Cvetković.

Napominje da su vatrogasno-spasilačke jedinice najopremljenije, ali da je i prosečna starost jednog vozila 26 godina. Ističe i da je stara specijalistička oprema, poput multi rej uređaja koji meri prisustvo različitih gasova. Međutim, ni sve vatrogasne jedinice ne poseduju tu opremu.

Veliki broj sirena neispravan

Komentarišući sistem uzbunjivanja, Cvetković kaže da nam je on, ako gledamo zakon, savršen.

"Imamo nacionalni centar 112, operativne centre, lokalna samouprava imala zadatak da sprovede akustičnu studiju i da implementira sirene, ali posle 12 godina i dalje nije uveden broj 112, informacioni sistem koji bi omogućio koordinaciju svih službi", rekao je Cvetković.

Veliki broj sirena je, kaže, neispravan, a stare su i više od 50 godina.

"Kada je došlo do izlivanja amonijaka nijedna sirena se nije oglasila, a pitanje je da li bi građani imali svest kako da reaguju", naveo je Cvetković.