Jedino seosko porodilište u Evropi u Pasjanu – broj rođenih beba daje nadu za Srbe na KiM

Pasjane se u rekordere upisalo pre dve godine, kada je u jednom danu rođeno osam beba. Od prvog plača 2015. godine, porodilište u tom selu nadomak Gnjilana, broji gotovo 1.000 dece.

"Mi imamo dovoljan broj porođaja i pregleda, s obzirom na to koliki je broj stanovnika ovde. Ranije su nam se pacijentkinje porađale u Vranju, Gračanici, Mitrovici, za Niš su išle, sad već imamo jedan tim koji je dobar i produktivan", kaže specijalista ginekologije i akušerstva Mirjana Kuzmanović.

Tim Zdravstvenog centra Gnjilane čini 340 zaposlenih. Njihovi pacijenti ne moraju na preglede u centralnu Srbiju, jer se bolnica u Pasjanu ne razlikuje od gradskih. Ima najmodernije aparate i laboratoriju.

"Mi imamo 35 ambulanti širom Pomoravlja koje dobro funkcionišu. U svakoj ambulanti imamo lekara i medicinsko osoblje. Nema liste čekanja. Naši pacijenti ako danas zakažu sutra se sigurno pregledaju. Mogu reći da je Zdravstveni centar jedan od osnovnih stubova opstanka našeg naroda u Pomoravlju", ističe direktor Zdravstvenog centra Gnjilane Zoran Perić.

Opstaju izolovani, okruženi Albancima. Lakše je onima koje je geografija udružila – oko tri hiljade Srba živi u susednim selima – Pasjane, Donja Budriga i Parteš.

Jedna ulica u Partešu nosi ime našeg nobelovca Ive Andrića. Ipak, da bi opisali svoj karakter, žitelji Kosovskog Pomoravlja ne koriste književni jezik. Kako su nam rekli, ovde važi pravilo - da muž nije onaj koji tepa, već onaj koji trpi tepanje.

"Kosovsko Pomoravlje" pomaže najugroženijima 

Zato što trpe, uspeli su da sačuvaju ognjišta, objašnjava Nikola Vasić, osnivač internet prodavnice "Kupuj sa Kosmeta", prve u tom kraju koja se bavi razvojem malih porodičnih biznisa.

Vodi i humanitarnu organizaciju "Kosovsko Pomoravlje", koja pomaže najugroženijima. U najtežem periodu pandemije, podelili su pet tona hrane.

"Njima je najvažnije da smo ovde, da im u svakom trenutku uskočimo u pomoć. Naša organizacija je mlada i ne možemo da zadržimo omladinu. Država ima program podrške, ali mora da se preispita i da bude efikasniji", smatra Vasić.

Iz Jagodine, preko Beograda do Parteša

Odluku da se doseli u Parteš ne preispituje Nikolina supruga Marija. Iz rodne Jagodine otišla je u Beograd na školovanje, a sa diplomom FPN-a u južnu pokrajinu. Još se, kaže, navikava na život u nekoliko ulica.

"Uvek je prisutan taj osećaj da smo ipak malo izolovani, okruženi sasvim drugačijim okolnostima. Sa time se budite, to ne može da se opiše, ali se i te kako oseća", Marija Vasić.

Prva lekcija koju je naučila na KiM je da ništa ne planira.

"Moji životni prioriteti su se promenili kada sam prvi put došla na Kosovo i Metohiju. I prosto je mene privukao neki malo suroviji život u sirovijem obliku iz koga je jako teško stvoriti nešto trajno i autentično, ali je to mnogo važno i za narod i za pojedinca", kaže Vasićeva.

Najveća želja joj je, kaže, da sa novom porodicom i prijateljima u tome uspe.