OKO: Toksična priča iz Pirota, zašto se čeka da amonijak iscuri

Katastrofalne posledice akcidenta u Pirotu, gde od nedelje uveče curi amonijak iz cisterne koja se prevrnula sa šina, izbegnute su, zaključak je emisije Oko u kojoj su o posledicama po ljude, zemljište, vodu, ali i sanaciji štete govorili dr Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić i Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije.

Do prevrtanja je došlo kod auto-puta, na desetak kilometara od Pirota. Spasonosni faktor u ovoj situaciji bio je vetar koji je duvao iz pravca Bugarske, kaže profesorka Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu Vesna Stanković Jovanović koja se iz Pirota uključila u emisiju.

Međutim, da se izbegne katastrofa doprineli su i, kako kaže Čaušić, hrabri ljudi iz Sektora za vanredne situacije.

"Veliki hemijski akcident, ali katastrofa je mogla da bude takva da nas obeleži decenijama... Vidljivost je bila ravna nuli, ljudi su krenuli rizikujući svoje živote u spasavanje, s obzirom na to da su se tu dešavale i saobraćajne nesreće, panika... To su heroji", rekao je Čaušić dodavši da su, nažalost, dve osobe poginule a da je među onima koji su zatražili medicinsku pomoć bilo i pet vatrogasaca.

Napominje da je vidljivost bila na dva metra, da su pojedini pripadnici spasilačke ekipe jedva mogli da vide sopstvene cipele.

Zašto se čeka da amonijak iscuri

Iz jedne cisterne, koja je veoma oštećena, amonijak i dalje curi, a dr Dragana Đorđević objasnila je da, dok curi amonijak, ne sme da se reaguje.

"Teško je prići tom mestu. S druge strane, amonijak kada curi, on hladi okolinu i onaj ko se nađe u tom okruženju može da dobije promrzline trećeg stepena, to je jedna od posledica. Zatim, amonijak nagriza sluzokožu, pluća, visoke koncentracije su letalne, preko 3,5 grama po metru kubnom amonijaka u vazduhu je sigurna smrt, kada je preko jednog grama po metru kubnom vazduha – lice koje se zateklo u tom okruženju mora da se intubira", kaže Đorđević.

Ističe da je amonijak opasan gas koji proizvodi teške posledice, te da je najbezbedniji način da se još ništa na cisterni ne popravlja.

Amonijak je korozivan, koncentracija 15 do 20 procenata u vazduhu je eksplozivna smeša. Ne sme da se vari jer bi došlo do eksplozije, dodaje Dragana Đorđević.

Kakve su posledice

Đorđević objašnjava da se amonijak koristi za proizvodnju veštačkih đubriva (90 odsto ukupne globalne proizvodnje amonijaka), u hemijskoj industriji, kao i za rashladne uređaje.

"Njega ima u prirodi kao produkta raspadanja biljnog i životinjskog izumrlog sveta, nalazi se u urei koja je sastavni deo urina sisara... On se u prirodi svakako nalazi, ali u minimalnim koncentracijama koje nisu štetne po zdravlje i životnu sredinu", rekla je Đorđević.

U velikim koncentracijama je, ističe, izuzetno opasan, oštećuje disajne organe i sluzokožu kod ljudi i životinja, ali oštećuje i biljni svet.

"U pitanju je baza. Lako se rastvara u vodi i prelazi u tzv. amonijum-hidroksid, koji vrlo brzo disocira i onda se u vodi nalazi amonijum-jon, pretpostavljam da je u Nišavi došlo do povišenja amonijum-jona, do povišenja Ph vrednosti zato što je u pitanju baza", kaže Đorđević.

Napominje da je malo lakši od vazduha i da će, u neko dogledno vreme, biti brzo oboren na zemljište i u dodiru sa zemljom reagovati sa kiselim oksidima, tj. razložiće se.

"Ima svoj ciklus u prirodi, za neko vreme će ući u taj životni ciklus i neće ostaviti dalekosežne posledice u budućnosti", naglasila je.

Međutim, smatra da je ovakva stvar, koja je mogla biti katastrofalna, morala da bude predviđena, s obzirom na to da se prugom koja je u lošem stanju prevozi opasan materijal, za čiji transport postoje striktna pravila. 

Pruga čeka rekonstrukciju, novac nabavljen 2018.

Pruga kojom je prevožen amonijak građena je osamdesetih godina. Bila je u lošem stanju i preporučeno kretanje za putnički saobraćaj na tom delu bilo je 30 kilometara na sat.

"Čekala se njena modernizacija i rekonstrukcija. U zadnjem periodu se obavljalo samo tekuće održavanje pruge. U modernizaciji pruge Niš–Dimitrovgrad to je jedina deonica na čitavom međunarodnom Koridoru 10 koja ne samo da je u lošem stanju nego je i neelektrificirana...", rekao je Stanisavljević.

Novac za rekonstrukciju nabavljen je 2018. godine.

"Bilo je dosta problema i sa eksproprijacijom i pripremom tehničke dokumentacije, negde se i čekalo na procedure u skladu sa međunarodnim kreditima i tenderima banke", kaže Stanisavljević.

Dodaje da ovom prugom na mesečnom nivou prođe oko 400 teretnih kompozicija, a 50 sa opasnim materijalom. Na pitanje zašto su opasne materije prevožene prugom koja je u lošem stanju, a imajući u vidu da se i pre nekoliko godina desila slična nezgoda, samo bez curenja, odgovara da su nadležne službe u Infrastrukturi procenile da je to bezbedno.

"Stvar prevoznika je da se opredeli da li će preći na drumski saobraćaj. Ti tereti su pogodni za transport železnicom. Ta količina i kontrole na ovoj pruzi na neki način jesu garant da saobraćaj može da se obavlja", rekao je Stanisavljević i ističe da Infrastruktura ne može sama da donese odluku da ovakav prevoz bude obustavljen.

Ukazuje da ne treba isključivati i druge faktore koji su mogli da doprinesu akcidentu.

Stanisavljević je objasnio da postoji služba koja se bavi pratnjom transporta opasnih materija, ali ne u fizičkom smislu, već u smislu prateće dokumentacije, toka transporta i sl.

"Infrastruktura železnice Srbije je procenila uslove za funkcionisanje saobraćaja, smanjenje brzine je mera prevencije, tekuće održavanje, i procena je bila da saobraćaj može da se odvija", rekao je Stanisavljević.

Godišnje oko 5.500 teretnih železničkih kompozicija sa opasnim materijama prođe srpskim prugama, što je, dodaje, oko 10 odsto ukupnog železničkog saobraćaja.

Za kompletnu sanaciju potrebno desetak dana

Nakon što tužilaštvo sprovede istragu, počeće sanacija štete.

"Ideja je da se cisterne koje nisu iskliznule, osim četiri koje su se prevrnule, imamo još dve koje su nakrivljene. Cilj je da se ove koje su ostale na koloseku odvuku regularno, a onda iz dana u dan podizanje ovih cisterni na koloseke, a onda uklonjenje", kaže Stanisavljević.

Za to je, dodaje, potrebno nekih desetak dana – da se raščisti mesto nesreće i da se popravi pruga.

Čaušić je rekao da će o ukidanju vanredne situacije u Pirotu odlučivati Štab za vanredne situacije, a da će pripadnici Sektora za vanredne situacije, koji su na terenu, reagovati i verovatno ponovo zatvoriti auto-put kada bude krenulo prevoženje cisterni koje su se prevrnule.