Četvrtkom u 9: Migrantska kriza – ko dolazi, ko prolazi, a ko ostaje u Srbiji?

Na području Jasenovačke šume u Subotici otkriveno je 60 iregularnih migranata od kojih je zaplenjeno oružje i municija, saopšteno je iz MUP-a. Među pronađenim migrantima, otkriveno je lice za koje se sumnja da je pre dva meseca ranilo jednu osobu iz vatrenog oružja, kao i 20 bezbednosno interesantnih osoba.

Pukovnik Dragan Vasiljević, pomoćnik direktora policije, istakao je da je formirana Radna grupa koja bavi imigracijom i svakodnevno sprovodi aktivnosti, pa je tako pronađena i ova grupa od 60-ak migranata.

Govoreći o spomenutim bezbednosno interesantnim licima, Vasiljević je rekao da se oni sumnjiče da su učestvovali u kanalima krijumčarenja, a pronađene su dve automatske puške, 200 metaka i nastavak za trombonsku minu.

"Nakon spomenutih događaja, vezanih za Horgoš i graničnu liniju prema Mađarskoj, ministar Gašić je obišao područje, obišli smo i Horgoš i druga naseljena mesta u okolini, dat je nalog policiji iz Kikinde da se poveća broj pripadnika policije i Žandarmerije, i građani primećuju da je prisustvo policije učinilo da je minimalan broj migranata, svi građani mogu biti potpuno spokojni", navodi Vasiljević.

Ukazuje da je u smeštajnim kapacitetima Komesarijata za izbeglice 4.590 lica.

U kampu na severu nema dovoljno mesta za izbeglice

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da postojeći sistem ne funkcioniše i da treba razgraničiti ko su izbeglice. Takođe, navodi da na severu zemlje ima samo jedan kamp u koji se može smestiti do 300 migranata, a da za ostale nema mesta.

"Zbog toga se ovi ljudi snalaze i onda glavnu ulogu igraju krijumčari, koji ih dovode u te improvizovane kampove", naveo je Radović.

Ukazuje da je ove godine 90.000 ljudi ušlo u Srbiju, a najveći broj ju je i napustio. 

"Nismo došli do scenarija iz 2015, ali indikatori pokazuju da polako dolazi veća eskalacija. Imamo povećanje broja ljudi iz godine u godinu, sada je kao 2016. Među ljudima ima dosta izbeglica, iz Sirije, Avganistana, gde su ukinuli ženama pravo da idu u školu, sprovode javna pogubljenja, to su razlozi koji motivišu ljude", navodi Đurović.

Koji je profil migranata 

Profesorka Geografskog fakulteta, demograf Danica Šantić kaže da ekonomske migracije podstiču najveći broj ljudi na preseljavanje.

"I ovi ljudi koji tranzitiraju, prelaze hiljade kilometara da dođu negde gde misle da će biti bolje. Ima i onih koji beže od rata, za koje bismo mogli reći da su izbeglice, ali dok im se ne reši status oni su migranti. Među njima ima mnogo lica koja odlaze ka zemljama EU u potrazi za poslom", navela je Šantićeva.

Navodi da oni obično imaju 20-35 godina, da su radno i fertilno sposobni.

Objašnjava da u Avganistanu i Pakistanu prodaju sve što imaju ili se zadužuju u bankama, pa njihovi rođaci otplaćuju njihov put po etapama.

"Oni žele zato da odu u ekonomski jaku zemlju da bi zaradili novac koji bi vratili za svoj put, a onda poslali onima koji su ostali u zemlji porekla", objasnila je Danica Šantić.

Ističe da ljudi koje viđamo da rade u dostavi, na građevinama i u saobraćaju nisu ljudi koji dolaze balkanskom rutom, već preko agencija koje im nalaze posao.

"Ako pogledate demografsku situaciju u EU, sve smo stariji, rađa se sve manje dece, na tržištima radne snage treba sve više radnika – Nemačkoj svake godine 400.000, negde možete pročitati i do milion... Migranti na balkanskoj ruti sigurno bi pronašli posao u EU, pa zašto ih onda neće? A kada je izbio sukob u Ukrajini, Ukrajincima je odmah nuđen posao, deca su odmah krenula u školu. Četiri do šest miliona ljudi napustilo je Ukrajinu, oni su u istom trenutku imali priliku da se integrišu", navela je Danica Šantić.