Begović: Cilj je da se sve žene koje žele i ostvare kao majke novim tehnologijama

Počelo je prijavljivanje preko portala e-Uprave za vantelesnu oplodnju doniranim ćelijama, a Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija ima pred sobom ozbiljan posao. 

Jelena Begović ocenjuje da nije bilo mnogo otpora u javnosti zbog uvoza reproduktivnih ćelija za vantelesnu oplodnju, ali da je bila jedna problematična izjava koja je pokrenula lavinu komentara.

Kaže da svaka izjava koja nema nikakvu osnovu i dolazi od ljudi kojima je potpuno svejedno šta će dalje biti s tim ženama, zahteva angažman ogromnog broja stručnjaka da smanje negativan efekat takve izjave.

To je, kako ocenjuje, užasna neodgovornost.  

"Svima nam je zaista cilj i želja da sve žene koje žele da se ostvare kao majke zahvaljujući novim tehnologijama mogu da se ostvare. I to treba da podržimo. Država je brzo reagovala, olakšala proces i omogućila da sve žene mogu u svojoj zemlji da dođu do reproduktivnog materijala i da se ostvare kao majke", istakla je ministarka.

Dodaje da je u tom procesu veoma bitna podrška, tako da žene ne moraju da idu po svetu i da same traže rešenje, jer im je država pružila kompletno rešenje. 

Stvaranje mreže naučnika 

Smatra da uvek treba slediti primer onih najpametnijih, a najbolji primer su nobelovci kada opišu svoja vrlo kompleksna istraživanja. Oni, navodi to, opišu u pet minuta da ih svaki stanovnik razume i to jeste talenat.

"To treba da negujemo i da koristimo. Sada radimo na pravljenju mreže naših naučnika koji su kao dobrovoljci, a talentovani su da stanovništvu malo približe nauku. Mislim da je bitno da dobro komuniciramo da se ljudi ne plaše nauke nego da je prigrle i da shvate koji su benefiti", poručuje Begovićeva.

Ocenjuje da je stanje u Ministarstvu koje je preuzela dobro i da se nastavlja sa započetim  aktivnostima vezanim za nauku, ali da će vrlo brzo krenuti sa realizacijom svih ideja za budućnost kako bi što više unapredili nauku i naučnu zajednicu u Srbiji.

"Jedan od projekata za koji me sada svi vezuju je svakako Bio-4 kampus, nova platforma koju ćemo izgraditi u Srbiji kao primer saradnje nauke, privrede, visokog obrazovanja, startap zajednice. Imamo naučnike, profesore na Univerzitetu, mlade ljude koji otvaraju kompanije, velike kompanije koje će takođe otvoriti svoje istraživačko-razvojne centre. Ideja je da se svi oni u jednoj zajednici susreću i na formalan i neformalan način komuniciraju", objasnila je ministarka.

Dodaje da oni na taj način stavljaju akcenat i na ekonomski deo nauke gde iz nauke već mogu da izlaze vrlo značajni proizvodi i metodi koji mogu da se primene u medicini, biomedicini, poljoprivredi i zaštiti životne sredine.

Ističe i da je cilj veće uključenje utransfer tehnologije, kako iz laboratorije da se dođe do konkretnog proizvoda koji završava na tržištu i da se na taj način pomogne ekonomiji Srbije.

"S druge strane, na globalnom nivou se u određenim oblastima kao što su biotehnologija, informacione tenologije, veštačka inteligencija, zaista dešava revolucija. I to postaje potpuno novo tržište koje će verovatno biti primarno u sledećih deset do dvadeset godina", ukazala je Begovićeva.

Od laboratorije do ministarskog kabineta 

Kaže da je 24 godine u nauci, počela je u laboratoriji, a skoro deset godina je vodila Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. 

"Kada se čoveku otvore vrata da može da uradi nešto na višem nivou, treba to da iskoristi i treba to da uradi. I ja sam se tako našla na poziciji ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Moja je ideja da doprinesem i poboljšanju uslova nauke i naučnika u Srbiji i u saradnji s Ministarstvom prosvete da utičemo i na visoko obrazovanje. S treće strane da pomognemo i državi i da svima nama bude bolje u budućnosti", poručuje ministarka. 

Na pitanje gde je teže, među opasnim virusima ili u politici, Begovićeva zaključuje: "S opasnim virusima najčešće znate na čemu ste!"