Ove godine duplo manje futoškog kupusa – da li je proizvodnja ugrožena

Ona je mekša od drugih, lakša po težini, a od njenog lista umešne domaćice uviju četiri sarme – njeno veličanstvo glavica futoškog kupusa. U njivi se lako prepozna, svaka je različita, liske su kao suncobrani, a on moćan. Na pijaci, gde je oko 20 dinara skuplji od drugih sorti, teže se prepoznaje.

"Osamdeset dinara futoški, najteža glavica 4,5 kilograma. Proizvodim jutro futoškog, jutro brava", kaže Zoran Jerković iz Futoga i dodaje da se ne isplati proizvodnja futoškog kupusa, jer duplo manje je roda.

Čekaju kupci prve mrazeve, početak novembra je pravo vreme za kiseljenje glavica, ali i ribanca.

Dragan Aćimović je od 2013. godine sertifikovani proizvođač organskog kupusa. Koliko tržište vrednuje trud domaćina koji godišnje proda oko dve tone biološki vrednijeg kupusa?

"Prepoznavalo bi ga još više kada bi imali mogućnost da plate tu cenu, koja je trenutno 120 dinara", dodaje Aćimović.

Udruženje proizvođača "Futoški kupus" je geografsku zaštitu imena porekla dobilo 2008. godine. Dve godine kasnije oko brenda se okupljaju prvi domaćini, a od 2012. proizvodnja je strogo kontrolisana i sertifikovana.

"Naši proizvođači imaju specifične cerade sa logom udruženja ime i prezime, adresa, redni broj pod kojim je kontrola vršena, tj. sertifikacija i pakovanje u koje se futoški kupus spakuje je obeleženo oznakama udruženja", objašnjava Miroljub Janković, predsednik Udruženja "Futoški kupus".

Koren futoškog kupusa je snažan i star pet vekova. Rasađivaće ga futoški domaćini sve dok ima njiva. U poslednje, tri decenije od 5.000 hektara zaštićenih oranica industrijalizovano je najmanje 500. Jedno je sigurno ovogodišnja manifestacija "Futoška kupusijada" održaće se 5. novembra.