"Zagađenje vazduha dramatično gore u manjim mestima, to treba da nas brine"

Dejan Lekić, u intervjuu za RTS, objašnjava i u kojim gradovima se meri kvalitet vazduha i gde postoje automatske stanice, ali i šta je neophodno da uradimo kako bismo se zaštitili od posledica zagađenja.

Kada pročitamo vest da prestonica Srbije ima najzagađeniji vazduh na svetu, da li je to i dalje vest? Da li ona ipak treba da nas brine, brine li Vas?

To je jedan indikator, dogodi se jedanput ili više puta da se Beograd pojavi na toj top-listi u negativnom smislu najzagađenijih vazduha na svetu. Međutim, ta top-lista ima neke određene kriterijume po kojoj višemilionski gradovi ulaze na nju, ali situacija je mnogo gora u manjim mestima u Srbiji. I to dramatično gora. Dakle, to je vest koja treba da nas zabrine, ali nije nešto što ne bi trebalo da znamo već na osnovu nekih drugih podataka.

Ima li opravdanja u meteorološkim uslovima?

Opravdanje ne postoji, zapravo meteorološki uslovi samo omogućavaju da je ono što mi emitujemo u vazduh od zagađujućih materija blizu tla.

Šta je sa gradovima u kojima se ne prati zagađenje vazduha?

To je sada već ozbiljna tema, zato što državne institucije u Srbiji koje sprovode automatski monitoring, mere kvalitet vazduha na tim automatskim stanicama samo u 12 od 29 gradova koji imaju preko 50.000 stanovnika. Zato je došlo do pojave da građani sami uz podršku određenih projekata koje podržava nevladin sektor ili jednostavno sami nabave individualne merače, senzore, koje onda uključuju u mreže. Tehnologija je napredovala i sada je to praktično na raspolaganju svima, imamo merače u tim gradovima u kojima država ne meri.

Vaše kolege kažu 35 dana u godini može da se toleriše loš kvalitet vazduha, da li ste saglasni?

To je zapisano u uredbi o kvalitetu vazduha, koja je zapravo evropska regulativa transponovana u naše zakonodavstvo. Potpuno jasno piše u toj uredbi da se povišene koncentracije iznad granične vrednosti PM čestica mogu tolerisati u toku 35 dana u 365 dana godišnje. I to je upravo način da se ovi meteorološki uslovi na neki način stave u zakonodavstvo. Dramatično je prekoračena već do danas, u mnogim mestima uključujući Beograd ova granica. U Valjevu je preko 90, u Novom Pazaru je preko 90. Dakle, skoro tri puta više pre početka ove zimske grejne sezone broj dana prekoračen u odnosu na "zakonom dozvoljen".

Šta savetujete građane, kako da se zaštite? Da li da instaliraju npr. aplikacije kako bi pratili, na kraju da ne izlaze napolje?

Ono što je preporuka i Svetske zdravstvene organizacije je pre svega preporuka koja se tiče ljudi koji već imaju ugroženo zdravlje. Hronične bolesti koje uključuju disajne organe, visok pritisak takođe, dakle za njih je preporuka da ne izlaze napolje, međutim da bi oni bili svesni situacije, potrebno je da budu informisani.

Ono što je prioritet je da mediji, nacionalne frekvencije, pre svega vi kao Javni servis da pružite građanima pravovremenu informaciju o tome, da bi oni mogli da se zaštite. Isto važi i za decu. Nema potrebe da rade fizičko vaspitanje napolju kada mi znamo. Ali to je recimo i preporuka kratkoročnog plana o kvalitetu vazduha grada Beograda.

Nova grejna sezona nas očekuje otprilike za desetak dana i trajaće izvesno pet, šest meseci. Koje su preporuke? Teška je situacija sa energentima, o alternativnim rešenjima sada ne može ni da se razmišlja.

Ova sada situacija sa mogućim nedostatkom gasa koji uvozimo zaista i donosioce odluka i nas same stavlja u jednu nezavidnu poziciju. Nadam se da su količine gasa obezbeđene i da će prioritetno toplane u većim gradovima, kao što je Beograd, imati na raspolaganju taj gas, jer prelazak nazad na mazut već tešku situaciju koju ste opisali bi dramatično otežalo. Došlo bi do dramatičnih zagađenja vazduha što bi direktno bez ikakve dileme uticalo na zdravlje stanovništva.

Kakvu reakciju očekujete od donosioca odluka?

Očekujem da se prvo konstatuje da ovaj problem postoji. Mi stalno vodimo nekakvu diskusiju oko toga da li ovaj problem uopšte postoji. Da li su meteorološki uslovi, da li su to neki drugi uzroci, ne problem postoji. Izveštaju državnih institucija, zdravstvenog sistema govore da ovaj problem postoji i to čitav niz godina. Potrebno je sistemski se posvetiti ovom problemu, odvojiti finansijska sredstva.

Iz resornog ministarstva kažu da izdvajaju velika sredstva upravo kako bi popravili kvalitet vazduha. Je li to dovoljno?

Siguran sam da postoje napori. Imamo zamenu goriva u toplani, recimo u Kragujevcu, to je izuzetno važno za taj grad. U Beogradu su sve toplane prešle na gas. Samo je toplana u Zemunu ostala na mazut. Međutim, ovaj problem je takav da je potrebno uložiti veće napore, još više napora i potrebno je uključiti sve ljude u te napore. Bez povećanja energetske efikasnosti, bez promene načina grejanja, ovaj problem se neće rešiti.

Ono što je suština, to je zapravo uzrok svega ovoga, jeste siromaštvo. Vi znate kolika je porsečna starost automobila u našem saobraćaju, mi vidimo u Beogradu da se u špicu kreću kamioni sa šutom, to su sve problemi. Poznato je to već 30 godina da se te stvari ne mogu dozvoliti kada imate koncentracije PM čestica od 70-80 mikrograma po metru kubnom.