Koliko su novinari bezbedni i zaštićeni i na čiju pomoć mogu da računaju
Iako postoje dve Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, mnogi nisu upućeni na koju pomoć mogu da računaju. Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije navela je za RTS da novinari, ukoliko smatraju da su ugroženi, mogu da se obrate kontakt tačkama Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, koje se, osim u novinarskim udruženjima, ali i u tužilaštvima i policiji.
Evropska komisija u najnovijem izveštaju o Srbiji kaže da slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju. Zaštitnik građana takođe u svom poslednjem izveštaju ukazuje da su novinari i mediji često izloženi verbalnim napadima, i to često u javnom prostoru. Kako Vi vidite situaciju, koje su to najčešće prepreke u radu novinara i koji su vaši podaci?
Dobar dan, hvala na pozivu. Kao što ste spomenuli stanje jeste zabrinjavajuće i pored određenih pomaka koje mi imamo kada je u pitanju bezbednost novinara, ipak je stanje nepromenjeno u poslednjih nekoliko godina. Prema našoj, NUNS-ovoj, bazi podataka mi smo zabeležili šest fizičkih napada, 27 verbalnih napada, osam napada i pretnji imovini, kao i 57 pritisaka. Ne možemo sad da znamo da li će imati manje ili više u odnosu na prethodnu godinu, jer imamo takvo iskustvo da samo jedan događaj, kao na primer jedni protesti, mogu da utiču da skoči broj. Pored tih pretnji i fizičkih napada koji su najozbiljniji napadi na novinare, tu su različite vrste pritisaka koji i te kako mogu da ugroze njihovu bezbednost, kao što je uznemiravanje različite vrste, posebno preko interneta. Tu imamo etiketiranje pre svega od strane javnih funkcionera, pa čak i oni na visokim pozicijama, kao što smo imali u prethodnom Sazivu Narodne skupštine veliki broj slučajeva gde smo imali korišćenje tog prostora da se etiketiraju novinari i tako dovedu u neku opasnost od nekih drugih pretnji, pre svega putem društvenih mreža, što smo imali iskustvo u prethodnom periodu.
Zaštitnik građana ukazuje i na ekonomske pritiske, i na pritiske tužbama protiv novinara i da se iscrpljuju i finansijski i da se zastrašuju kroz te strateške tužbe, i ukazuje na njihov ekonomski položaj.
Upravo tako, to su ti pritisci drugi koji ne ugrožavaju njihovu bezbednost kao takvu, ali svakako utiču na njihov rad. Imamo i neodgovaranje na pitanja novinara, nedostavljanje informacija, nepozivanje na događaje od javnog interesa, kao i druge vrste diskriminacije. I ti loši ekonmoski uslovi rada dovode do toga da novinari budu podložniji tim pritiscima.
Godine 2017. formirana je Stalna radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara. To je zapravo bila obaveza Srbije iz Poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom. Kako funkcioniše ta Radna grupa, šta od nje novinari mogu da dobiju, kakvu zaštitu? Pitam Vas to jer ste i sami svesni da zadaci i aktivnosti Radne grupe nisu dovoljno vidljivi čak ni među novinarima?
Osnovana je u januaru 2017. godine, čine je predstavnici šest medijskih i novirnarskih udruženja, predstavnika Republičkog javnog tužilaštva i MUP-a. Ono što može da se istakne kao dobar mehanizam koji je uspostavljen jeste taj sistem kontakt tačaka, kontakt osoba za prijavljivanje slučajeva i razmenu informacija i na taj način je dosta olakšan način da novinar prijavi slučaj policiji i tužilaštvu. Imamo kontakt tačke u novinarskim i medijskim udruženjima, imamo 115 u tužilaštvima, znači tužioci su kontakt tačke, i oko 100 policijskih službenika širom Srbije. Novinar može direktno da se obrati kontakt tački. Može se naći na sajtu bezbedninovinari.rs i mi smo kao udruženje, pretpostavljam da su i druga udruženja, slali svom članstvu te spiskove. Policija i tužilaštvo u tim situacijama moraju hitno da reaguju.
U radu Radne grupe ima i problema. Koliko su policija i tužilaštvo spremni da zaštite novinare. Šta pokazuju dosadašnji rezultati u njihovom radu kroz Stalnu radnu grupu?
Imamo to hitno reagovanje koje je uspotavljeno obaveznim uputstvom i u policiji i tužiulaštvima u roku od 24 do 48 sati. Kakva je dalja efikasnost kasnije? Tu dolazimo do tog problema, i dalje imamo jako veliki broj nerešenih slučajeva i dalje je veliki broj slučajeva u kojima su nepoznati počinioci, veliki broj odbačaja krivičnih prijava što nas dovodi do tih problema po pitanju tumačenja pretnje u sklopu krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti gde imamo neslaganja, naše mišljenje i mišljenje tužilaštva. Novinari nisu bezbedni, oni se ne osećaju bezbedno, što je pre svega najbitnije, dok obavljaju svoj posao, a to je posledica svega toga što sve instiucije, ne mislim samo na policiju i tužilaštvo, nisu pokazale dovoljno volje i želje da se stvarno bave pitanjem bezbednosti novinara i da unapre to.
Često novinari dobijaju pretnje i telefonskim putem i putem društvenih mreža. Kako tu ocenjujete rad nadležnih?
Što se tiče društvenih mreža možemo da primetimo da su društvene mreže u poslednje vreme preplavljene govorom mržnje i pretnjama i to je veliki problem, imamo pojedničane slučajeve koji su brzo rešeni, međutim i dalje predstavlja problem generalno nerešavanje tih slučajeva. I s obzirom na ozbiljnost tih pretnji, neophodno je da se to unapredi. Što se tiče telefonskih putem, bilo je slučajeva naravno, uglavnom se nisu rešili, imamo neke retke slučajeve koji su rešeni.
Коментари