Više sna, "dobre vile", kraće radno vreme – da li je holandski recept za sreću primenljiv u Srbiji

Mnoga istraživanja su u više navrata pokazala da deca u zemljama poput Danske, Holandije ili Švedske imaju najsrećnije detinjstvo. Dakle, zadovoljne majke stvaraju uslove za odrastanje zadovoljne dece.

Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame, rekla je da kada ekonomski pokrijemo osnovne troškove, onda zaključujemo da novac nije toliko bitan, već su neke druge stvari bitnije.

"Holandija i Danska već godinama zauzimaju prvo mesto po pitanjima sreće u ispitivanjima svih građana i građanki. Tamo je malo drugačiji sistem podrške, drugačiji sistem u porodilištima. U Srbiji je proteklih decenija bilo svašta što je uticalo na nestabilnost: i sankcije, i ratovi, i bombardovanje, i zbog toga je ovde teško pričati o parametrima sreće koji istrajavaju nekoliko decenija", istakla je Ružičićeva gostujući u Jutarnjem programu.

Mame u Holandiji stavljaju decu već u 18 časova u krevet

Kako ističe Ružičićeva, radno vreme u Srbiji i Holandiji je drugačije, a veliki broj mama ne radi puno radno vreme, odnosno pola Holanđana ne radi puno radno vreme.

"Ako radite skraćeno, vi od dva, tri, četiri imate puno vremena koje možete da provedete sa svojim detetom da bi ono oko 18 moglo da ide na spavanje, kao u Holandiji", napomenula je.

Prema njenim rečima, radno vreme u Srbiji je duže i u tih par sati mnogo toga treba da uradite tako da je veoma teško postići da dete ide u krevet i u devet sati, a ne u šest popodne.

"Brojna istraživanja kažu da je jedan od ključnih faktora koji utiče na zadovoljstvo – naspavanost. Holanđani od čitavog sveta spavaju najduže. Njihov nacionalni prosek je osam sati i 12 minuta. Kada ste naspavani onda ste i odmorni, a kada ste odmorni onda možete da učestvujete u životu, a odatle dolazi ta sreća i ispunjenost", rekla je Ružičićeva.

Napomenula je da je ključ za dobro raspoloženje naspavano dete – da su siti, da nisu žedni i da su naspavani, a svi znamo kako nervozno dete utiče na čitavu porodicu.

Razumevanje poslodavaca 

U Holandiji poslodavci imaju razumevanje za mame, one mogu da izaberu koliko će raditi na nedeljnom nivou.

Kako napominje direktorka Centra za mame, u Srbiji ima dosta mesta za napredovanje.

"Poslodavci imaju neko razumevanje, ne možemo reći da ne. I kod nas možete da radite po zakonu pola radnog vremena, ali kod nas puno porodica ne može da priušti to skraćeno radno vreme jer skraćeno radno vreme znači manju platu. Teško je živeti i sa dve plate, pa koliko porodica može živeti sa jednom i po platom?", upitala je.

Dodala je i da poslodavci nisu dovoljno fleksibilni u početku kada je mami potrebna najveća podrška – mnogo su drugačije potrebe kada dete ima dve godine i kada ima 12.

"Većina firmi radi do pet ili šest posle podne, a ja mislim da bi radno vreme koje ranije počinje i završava se ranije bilo bolje za sve nas. Teško je u okviru parametara koji su nakrivo postavljeni izboriti se za neku vrstu fleksibilnosti", kaže direktorka Centra za mame.

"Dobre vile" u prvim danima posle porođaja 

Govoreći o prvim danima posle porođaja u Holandiji, Ružičićeva kaže da kada žena dođe kući iz bolnice u prvim danima dobija "dobru vilu", to su obučene medicinske sestre da pruže različite vrste podrške mami, da budu tu da joj pomognu oko pupka, ali i da joj pomognu da se ona naspava, čiste, kuvaju ručak za porodicu.

"Holanđanke kažu da imaju najbolje uslove za porođaj u čitavoj Evropi jer imaju više opcija za porođaj. A kada tako porođene izađu, one imaju podršku. Istaraživanja u Srbiji pokazuju da svaka 10. mama ne želi da bude mama ponovo samo zbog iskustva u porodilištu, a preko 70 posto njih nije zadovoljno kako je to izgledalo", napomenula je.

Naglasila je da u porodilištima počinje materinstvo, mama se takođe rađa sa rođenjem bebe, izuzetno je bitno da prvi utisci budu dobri.

Napomenula je da svaka Holanđanka ima troje i više dece, kod njih je porodica sa troje dece standard.

"Nećete se vi odlučiti na više dece samo zbog dobrog iskustva u porodilištu ili samo zato što je poslodavac imao razumevanja. Potreban je širi sistem podrške", rekla je Ružičićeva.

Komentarišući da mame u Holandiji ne podižu glas na svoje dete, smatra da to nisu metode vaspitanja već prioriteti, u Holandiji je glavni prioritet sreća, dok je kod nas uspeh.

Objasnila je da kod nas obično roditelji podižu glas na dete ako nije završilo domaći, jer su kod nas deca odraz roditelja, dok se u Holandiji ne smatra ni uspeh, ni neuspeh deteta kao odraz roditelja, ona su svoja bića.