Markovići za godinu dana dobili četvoro dece, zbog čega su odlučili da ostanu u rodnom selu

Domaćinstva jedno preko puta drugog, ali dva različita sela - Ranilović i Misača. Deli ih samo put. Iako se znaju od detinjstva, Marko i Bojana su taj put prešli i zavoleli se tek pre tri godine, kada se on vratio iz Beograda, gde se školovao i radio.

"Mirniji život je na selu. Priroda, čist vazduh. Jednostavno jedna zdrava sredina za jednu porodicu", kaže Marko Marković.

Oboje su zaposleni. Marko je konobar, a Bojana medicinska sestra, na bolovanju. Razlog - Hana, Ksenija, Luka i Filip. Devojčice su rođene prošlog septembra, a dečaci su došli na svet pre samo dvadesetak dana.

"Svako traži pažnju od dece posebno i onda dok se svakom po malo posvetimo, bude malo i naporno, ali lepo", navela je Bojana Marković.

U čuvanju dece pomažu joj i majka i svekrva.

"Super se snalazim. Organizacija samo i ništa više. Njih dvoje, zet i ćerka su sa malom decom, a ja sam sa ovim starijima", rekla je Snežana Adamović, Bojanina majka.

Markova majka, Dragica Marković, istakla je kako je najbogatija žena u Srbiji, pošto je u 63. godini dočekala četvoro unučadi.

Iako su deca trenutno glavna preokupacija, poslovi na selu ne trpe.

"Koliko možemo. Borimo se. Kad treba da se ore, kad treba oko poljoprivrede da se bere, da se žanje", rekao je Dragan Marković, Markov otac.

Na dva imanja imaju stado od šezdesetak ovaca i 50 ari voćnjaka.

"Imamo voćnjak viljamovke. Planiramo neko proširenje tih voćnih zasada", istakao je Marko.

I to je jedan od pokazatelja da Markovići ne razmišljaju da napuste selo. Da li je takav slučaj i sa ostalim ljudima koji žive u ruralnim sedinama pokazaće rezultati oktobarskog popisa stanovništva.