Roditelji dece sa autizmom strahuju za njihovu budućnost - kako posle njih

Šta će biti sa 33-godišnjim sinom koji ima autizam kada ih više ne bude - najveća je briga Mirjane Tadić i njenog supruga.

Imaju skoro 65 godina. Spremni su i stan da daju kako bi njihov sin jednog dana živeo kao uz oca i majku.

"Pre podne da budu u dnevnom boravku, posle podne u stambenim jedinicama, da žive kao kod svoje kuće, da imaju svoj život, da prespavaju i sutra opet u dnevni boravak", kaže Mirjana Tadić iz Beogradskog udruženje za autizam.

Da mogu da budu korisni članovi društva dokaz je i Udruženje "Naša kuća". Ovde se svakodnevno proizvodi i zarađuje. Papir od paklica cigareta, slatkiši, obroci za stare i nemoćne. Ovo je pravo preduzeće.

Više od dve decenije se trude da sistem prepozna osobe sa invaliditetom koje mogu da rade i zaposli ih. Želja im je da osnuju fondaciju koja bi obezbeđivala sredstva za stanovanje uz podršku.

"To je najhumanije i najjeftinije, glomazni centri imaju nepotrebne troškove, veliki borj roditelja bi rado ostavio svoje nekretnine, da deci bude dobro kao kad su oni bili živi", kaže Anica Spasov iz Udruženja "Naša kuća.

Nemali broj majki starijih od 80 godina samo na Novom Beogradu u svojim kućama brine o deci sa invaliditetom koja odavno nisu deca. Imaju oko 60 godina.

"Njihovi starhovi, nedoumice, strepnje, njihova bol je prevelika. Najteže im pada šta će biti sa njihovom decom kada njih ne bude bilo. Njih i sada muče veliki problemi, finansijska oskudica, kako da obezbede sve od pomagala", kaže Nada Satarić iz Udruženje građana "Snaga prijateljstva".

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju na teritoriji grada ima 16 dnevnih boravaka. U njima boravi 640 korisnika. Gradi se novi objekat u Barajevu.

U Gradu kažu da predviđeni plac "Centra za podršku deci i porodici - Denkova bašta" o kojem se govori već deset godina, nije u njihovoj nadležnosti.

Ali ne odustaju naši sagovornici, jer zajednička briga svih njih je - da im deci budu dobro i kada ih ne bude.