Pre tri godine bio je nepokretan, sada vozi bicikl i planira put do manastira Tumane

U životu možeš preći brojne prepreke, ali je najvažnija i najvrednija ona u kojoj pobediš sebe, kaže 58-godišnji Svetozar Iskić iz Majura kod Šapca. Upornost u borbi protiv invaliditeta – njegov je put.

Pre tri godine bio je nepokretan, danas svaki dan majurskim ulicama, u etapama, pređe od 50 do 90 kilometara. Kaže da bolje okreće pedale nego što hoda, točkovi su mu sada i rehabilitacija i rekreacija. Kaže: srodio sam se sa njima.

"Život je zdravlje, kad nema zdravlje mora da se bori da ozdravi, to me drži u životu i to mi daje snagu, volju, daje mi sve. Zato prelazim te kilometre i zato ću da prohodam i desnu ruku ću da oporavim i sve to će biti dobro kako sam zamislio", kaže Svetozar.

Težak moždani udar bivšem privredniku i sportisti prekinuo je brojne planove, ali ne i želju da ne bude na teretu ni sebi ni drugima. Upornost je pokretač, podrška porodice najbolji lek.

"Izgubio je moć govora, svi ekstremiteti na njemu, motorne funkcije bile su nula, bio je bukvalno kao biljka. Imao je jaku želju da nastavi sa svojim životom, da ne bude više takav", navodi Vasilije Iskić, sin.

Sanja Marković Iskić, supruga navodi da je Svetozar padao bezbroj puta, ali da su ga uvek bodrili da nastavi da se bori.

"Bili su to trenuci depresije, dizanja ali nikada nije odustajao", dodaje ona.

Sada gotovo sve može sam i svuda stigne. Uz bicikl i šaka desne ruke veruje biće pokretljivija.

"Daje mi snagu inat kad mi neko kaže da ne mogu i ne volim nikakavo sažaljenje što sam invalid, ne treba odustajati, treba se boriti i na kraju će pobeda doći. Za to je potrebno  vreme, mnogo odricanja, borbe, ako ima borbe ima i pobede", navodi Svetozar Iskić iz Majura.

A njegova nova pobeda je put biciklom do manastira Tumane. Spremio je zaštitnu opremu, konačno pronašao adekvatno sedište. Na vožnju sporednim putevima od preko 200 kilometara krenuće u septembru, sa sportskim duhom i verom – zacrtan cilj.