"Ako nećeš da radiš, ima ko hoće" više ne važi – promene na tržištu rada ojačale poziciju radnika

"Potreban vodoinstalater. Plata 2.000 evra, stan i hrana" ili "Javite se za rad u trgovini, više nije obavezna srednja stručna sprema, može i osnovna škola" – izgleda da su ponuda i potražnja na tržištu rada učinile ono što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo.

"Počela je utakmica, kao fudbaleri, trguje se, povećavaju se plate. Možda ne možemo da stignemo standard to jest koliko plaćaju u Hrvatskoj, ali s obzirom na to da su kod kuće, sa adekvatnim povećanjem, ljudi ipak ostaju", kaže menadžer hotela "Mažestik" Dragan Živković.

Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije ističe da se dnevnica fizičkog radnika izjednačila sa dnevnicom majstora od pre tri godine.

"Danas dobar majstor vredi od 60 do 70 evra. Uz dnevnice, oni traže i topli obrok, ako nisu iz Beograda i smeštaj, jer mi smo prinuđeni da sve njihove zahteve ispunimo", navodi Ražnatović.

Uz stalno zaposlenje i pomak u zaradama, što se sada podrazumeva, često se traže i dobijaju paketi beneficija.

"Više ne postoji ona slika koja je zabeležena u našoj zemlji pre 10, 15 i više godina – ukoliko nećeš ti da radiš, ima ko hoće. Poslodavci gledaju da svakom zaposlenom pruže najviše što mogu, od usavršavnja i učenja, do napredovanja u karijeri, ali i razne pakete beneficija u smislu da imaju dobar balans između privatnog i poslovnog života", kaže Miloš Turinski iz "Infostuda".

Pozitivan uticaj i na smanjenje sive ekonomije

U Samostalnom sindikatu potvrđuju da se položaj radnika poboljšao.

"Mislim da će se u narednom periodu taj trend poboljšavati. Nažalost, mi i dalje imamo poslodavce koji ne poštuju prava radnika, koji krše zakone. Uglavnom se radi o stranim investitorima i imamo velikih problema da tamo organizujemo sindikate i da radnici dobiju svoja prava", kaže sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Promene na tržištu rada nisu ojačale samo pregovaračku poziciju radnika već i rešavanje drugog gorućeg problema u zemlji.

"Ako ja kao poslodavac moram veći deo svojih radnika da prijavim i da im zaradu isplaćujem na legalan način i u potpunosti, to onda znači da ću i svoj promet morati da legalizujem, odnosno da ga prevedem u formalne tokove. Rekao bih da je to jedan bitan faktor koji je mogao uticati pozitivno na smanjenje sive ekonomije", objašnjava Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal, u Srbiji je zaposleno blizu 2.870.000 ljudi, a nezaposlenost je 10,6 odsto.