Hoće li đaci iz Srbije na ekskurzijama posećivati Spomen-područje Jasenovac

Inicijativa da đaci idu u Jasenovac potekla je od Muzeja žrtava genocida koji je već pripremio nacrt sa konkretnim lokalitetima, kao i detaljnim programom.

Istoričari su ideju pozdravili, a Milan Gulić za Radio Beograd kaže da je, zajedno sa kolegama i ranije nadležnima predlagao da srpski đaci idu u Jasenovac, ali da se na tome sve završavalo.

"S obzirom na to koliko je sada situacija uzavrela, pitanje je da li će baš u ovom trenutku ekskurzije moći da se realizuju, ali dobro je da je stvar konačno pokrenuta. Sam sam u više navrata pokretao istu ideju i uvek su odgovori bili da to nije bezbedno. Međutim, naše ekskurzije već prolaze nedaleko od Jasenovca, vodeći obično maturante ka Francuskoj i Italiji i siguran sam da ne bi bio problem da se usput obiđe i Jasenovac. Ukoliko postoji problem bezbednosti, ne morate ni ići u Jasenovac, možete svratiti u stratište Donja Gradina u Republici Srpskoj koje je nekada bilo jedinstveni deo kompleksa sa Jasenovcem", objašnjava Gulić.

Inicijativa o poseti Jasenovcu pokrenula je i pitanje koliko đaci u Srbiji znaju o logoru smrti u NDH. Većina njih u anketi je rekla da zna. Jedan dečko je odgovorio da je Jasenovac mesto gde je u Drugom svetskom ratu počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Njegov drug je dodao da je Jasenovac logor u kojem je ubijeno 80.000 ljudi, ali da zvanično nije prijavljeno više od 8.000.  

Pitali smo i roditelje koliko u udžbenicima istorije piše o Jasenovcu. Majka jedne učenice kaže da udžbenik za osmi razred obrađuje period od 19. do 21. veka i da je svega nekoliko časova posvećeno Drugom svetskom ratu.  

"Tema Jasenovca uopšte nije dovoljno zastupljena. Mi ćerki o tome pričamo kod kuće, gledali smo i film 'Dara iz Jasenovca'. Trudimo se da je ne idoktriniramo mržnjom, ali neke stvari moraju da se znaju", navodi ona.

Istoričar Milan Gulić kaže da se u školama u Republici Srpskoj mnogo više nego u Srbiji, govori o logorima u NDH. To potvrđuje i osnivač i predsednik Udruženja "Jadovno 1941" iz Banja Luke Dušan Bastašić. 

"Trebalo bi štampati pored udžbenika i priručnike. I te priručnike i u elektronskoj formi treba staviti na internet u PDF formatu. I ne treba tu puno izmišljati toplu vodu. Pogledajte samo šta neke od vrednih jevrejskih organizacija u Srbiji rade – tu postoji čitav niz priručnika", navodi Bastašić.

Mesto najvećeg ustaškog logora u Drugom svetskom ratu, prema podacima Javne ustanove Spomen-područje "Jasenovac", godišnje poseti oko 120 organizovanih grupa. Od toga, 33 iz Hrvatske, a 88 iz okolnih zemalja, najviše iz Slovenije – 19, 17 iz Italije, 12 iz Amerike i tek na četvrtom mestu – desetak iz Srbije.