Tečni naftni gas bio upola jeftiniji od benzina i dizela – je li i dalje isplativ za vožnju

Srbija proizvodi veći deo potrebnog TNG, ali nešto mora i da uveze. Akcize su višestruko veće nego što je evropski prosek. Ono što potrošače interesuje je koji su razlozi ovakvog poskupljenja tečnog naftnog gasa.

Predsednik udruženja za TNG Ivan Brajović kaže za Radio Beograd 1 da na cenu utiče više faktora.

"Prvo se mora imati u vidu da TNG nastaje kao proizvod prerade prirodnog gasa i gasnog kondenzata što čini oko 65 odsto globalne proizvodnje, kao i prerade sirove nafte - to je preostalih 35 odsto. Prirodno je da cena ovih sastojaka TNG-a utiče i na njegovu ukupnu cenu", objašnjava Brajović.

Ističe da je tekući konflikt u Ukrajini dodatno zakomplikovao situaciju, zbog čega je cena prirodnog gasa i prirodne nafte oborila sve rekorde.

"Izvoz TNG-a iz Rusije je takođe otežan, najviše zbog sankcija koje su Rusiji uvedene, pa ili se ne uvozi ili je jako malo kompanija koje to rade. Alternativni i, istovremeno, skuplji izvori snabdevanja se jesu pojavili – baltički morski izvoz i železnički - Roterdam-Antverpen", navodi Brajović.

Kaže da Srbija ima sopstvenu proizvodnju TNG-a koja nije mala – oko 105.000 tona, a ostatak do pune potrošnje, što je pedesetak hiljada tona se uvozi.

"Pošto postoji ta količina uvoza, a on je podložan izmenama cena na tržištu, to se i vidi kada je cena u pitanju. Uvoz iz Rusije već godinama opada, a izvori za Srbiju su Hrvatska, Rumunija, Mađarska. Generalno gledano potreba za TNG-om u Srbiji opada, pa se samim tim i uvoze manje količine. Povremeno se ostvari i uvoz iz Rusije i sada, od kada traju sukobi u Ukrajini i te cene su znatno niže, jer je njihovo tržište praktično zatvoreno pa TNG-a ima i previše", objašnjava Ivan Brajović.

Situacija u regionu stabilna – i tržišna i cenovna

TNG je nekada bio upola jeftiniji od benzina i dizela. Postavlja se pitanje koliko se sada isplati voziti na ovo gorivo.

"Postoji računica da je korišćenje TNG za vozače opravdano kada maloprodajna cena ne prekoračuje 50 posto maloprodajne cene benzina. Iz razlike se pokrivaju troškovi konverzije motora, povećana potrošnja od 15 do 20 odsto po kilometru i povremeni troškovi atesta motora", kaže Brajović.

Trenutna cena TNG-a je za nijansu niža od one koja bi u potpunosti bila isplativa za sve u lancu proizvodnje i distribucije. Realna cena bi trebalo da bude oko 115 dinara po litru.

Ako govorimo o regionu situacija je stabilna – i tržišna i cenovna, ali postoji razlika u iznosu akciza koje su znatno niže u zemljama u okruženju nego u Srbiji.

U Srbiji je cena goriva rasla i pre pandemije i sukoba u Ukrajini zbog rasta akciza, a ne tržišne cene goriva, što nije bio slučaj u regionu. Posebno se to odnosi na TNG, na koji su nametnute akcize koje su rasle više nego bilo gde drugde.

Od 2012, u Srbiji je akciza na benzin veća za 37 odsto u odnosu na minimalnu propisanu akcizu, na dizel 53 odsto, a na TNG 300 odsto i to je, u suštini, osnovni razlog za ovako visoku cenu i za višegodišnji pad potrošnje. 2011. godine Srbija je trošila 400.000 tona gasa, a 2021. se to svelo na 150.000 tona.

"Svi korisnici TNG-a sa pravom očekuju da država snizi akcize jer je važno imati veći udeo gasa u potrošnji goriva zato što ima manju emisiju štetnih gasova u atmosferu. Zatim, ovo gorivo koriste manje platežno sposobni građani pa je i socijalna komponenta važna. Iako se preduzima mnogo institucionalnih koraka na planu smanjenja akcize, za sada nije bilo efekta", kaže Ivan Brajović.

Ipak, ističe da je najavljeno formiranje radne grupe Ministarstva finansija i Ministarstva energetike, koja bi trebalo to da proceni pa se nada da će do smanjenja nameta ipak doći.