Ombudsman o svedočenjima sa Arhitektonskog fakulteta: Vršićemo pritisak

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je od rektora univerziteta u Republici Srbiji zatražio da ga izveste o tome da li su ti univerziteti usvojili pravilnike ili druge akte kojima se reguliše postupak radi sprečavanja i zaštite od seksualnog uznemiravanja na visokoškolskim ustanovama u Srbiji.

Pašalić je dopis uputio u okviru aktivnosti koje je institucija preduzela radi utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti rada Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu zbog sumnje na postojanje seksualnog uznemiravanja studenata od strane zaposlenih na tom fakultetu.

"Zaštitnik građana tim povodom ističe da je posebno uznemirujuće za društvo kada se govori o postojanju potencijalnog seksualnog uznemiravanja u obrazovnim ustanovama, stoga moramo otkloniti svaku sumnju da postoji bilo kakav vid uznemiravanja ili zlostavljanja", navodi se u saopštenju iz kancelarije ombudsmana.

Zaštitnik građana još jednom naglašava da je cilj osnaživanje žrtava svih vidova uznemiravanja da to prijave bez bojazni da će trpeti posledice.

Niko neće biti optužen bez dokaza 

Zoran Pašalić je rekao za Tanjug da neće nikoga optuživati bez konkretnih dokaza, ali i da Zaštitnik građana kao institucija neće prestati sa pritiskom dok se "neki problemi građana ne reše".

Na pitanje kakav je bio odgovor Zaštitnika građana nakon što su u javnosti dospela svedočenja studentkinja sa Arhitektonskog fakulteta, Pašalić odgovara da je pomenutom fakultetu poslat upit sa pitanjima da li je došlo do seksualnog uznemiravanja i ako jeste, kako je fakultet reagovao.

Takođe, Zaštitnik građana je upitao da li je poverenik postupao po pravilniku koji je doneo Senat Univerziteta u Beogradu.

"Kada dobijemo te odgovore koji će biti za 10 dana, to je zakonski rok prema Zakonu o zaštitniku građana, onda će uslediti naše dalje reakcije, odnosno šta ćemo dalje činiti zavisi od tih odgovora", rekao je Pašalić i najavio da će se proveriti stanje i na univerzitetima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Kako je rekao, Zaštitnik građana je dobio informaciju da je Pravilnik donet još samo od strane Senata Novosadskog univerziteta, dok ga u Nišu nema.

"Za Kragujevac još nismo dobili informaciju, tražićemo je danas ponovo. To je baza za preventivno delovanje, a što se tiče reaktivnog delovanja odnosno posledica, to je stvar Tužilaštva", poručio je Pašalić.

"Najčešći problemi koji se tiču sprege između najugroženijih"

Pašalić je istakao da je cilj Zaštitnika građana da alarmira javnost i da izvrši neku vrstu pritiska na organe koji moraju da postupaju, a tako da se "žrtve oslobode ovakvog ponašanja".

Na pitanje na šta se najčešće odnose pritužbe građana, Pašalić kaže da su to imovinsko-pravni odnosi, koji nisu u fokusu javnosti.

"Tri institucije koje odnose 70 odsto našeg rada su Katastar, PIO fond i Centar za socijalni rad. To dosta opterećuje službu, u 90 odsto slučajeva mi pomognemo građanima i te institucije dobro znaju da Zaštitnik građana kao institucija neće prestati sa pritiskom dok se neki problemi građana ne reše", dodao je Pašalić.

Na pitanje kakav epilog bude na kraju, Pašalić odgovara da to zavisi od slučaja do slučaja, te navodi da su, u odnosu na broj građana sa kojima lično razgovara, najčešći problemi koji se tiču sprege između najugroženijih - starijih, dece, osoba sa invaliditetom.