Zgrada Generalštaba viđena očima studenata Arhitektonskog fakulteta

"Ko sme taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred", reči su Živojina Mišića napisane na panou kojim su sakrivene ruševine koje u centru Beograda stoje već 23 godine. A da li sme i može da se obnovi najznačajnije delo Nikole Dobrovića i nekadašnji simbol državne moći, pitanje je pokrenuto konkursom. Najbolji odgovor dale su mlade arhitekte, rođene u godini kada je zgrada bombardovana.

"Smatrali smo da je pravi način intervenisanja pretvaranje celog kompleksa ili zgrade A, gde je bila teška intervencija, u memorijalni centar koji će zadržati večno sećanje na NATO agresiju, ali i na arhitektonski jezik Dobrovića", navodi Aleksa Rašić, student master studija Arhitektonskog fakulteta.

Aleksa Bogdanović, student master studija Arhitektonskog fakulteta objašnjava da bi se projekat sastojao od tih horizontalnih ploča koje bi bile ošupljene na sredini kako bi simbolizovale taj neki prodor raketa i bombi i ta dinamika u prostoru bi se postizala ošupljavanjem tih međuspratnih tavanica.

"Ovaj konkurs mi se čini da je nekako platforma kojom bi se pokrenuo dijalog o opštoj temi rekonstrukcije ovakvih zgrada, tj. zgrada sa ovakvom sudbinom", kaže Ilija Srdanović, student master studija Arhitektonskog fakulteta.

Prema projektu akademika Nikole Dobrovića, objekti su izgrađeni od 1956. do 1965. Zgrade su oštećene u bombardovanju u aprilu i maju 1999, a 2005. jedinstven dvodelni urbanistički kompleks sa prepoznatljivom kaskadnom formom proglašen je za kulturno dobro i zaštićeni spomenik kulture.

"Dvadeset tri godine mi nemamo rešenje za obnovu ili rekonstrukciju, prenamenu ove zgrade, tako da je ideja konkursom bila da sa studentima koji su najotvoreniji u svojim razmišljanjima projektantskim, u stvari ponudi ovaj zadatak kako bismo i pažnju javnosti skrenuli zanimljivim atraktivnim razmišljanjima studenata", navodi docent dr Gordana Šišović sa Arhitektonskog fakulteta.

Ivan Rašković sa Arhitektonskog fakulteta navodi da je stav struke da taj objekat treba da se restaurira u svom spoljnom izgledu, a da unutra može da primi neku namenu koja bi svakako bila nekog državnog karaktera, jer preko puta imamo važne institucije Vlade i Ministarstva inostranih poslova.

Brački mermer i kosjerićki kamen sačuvani su za rekonstrukciju.

"Generalštab je u određenom smislu naše ogledalo pred kojim stojimo da vidimo ko smo, šta smo, da li smo nesposobni nešto da uradimo, zidamo desetine hiljada kvadrata, a ono što je ozbiljna identitetska stvar, biva na nekom permanentnom čekanju", navodi Bojan Kovačević, arhitekta i jedan od autora izložbe o Nikoli Dobroviću u Galeriji SANU.

Studentski radovi sa urbanističkim rešenjima za rekonstrukciju zgrada Generalštaba od sinoć su izloženi ispred galerije Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihailovoj ulici.