Koordinatorka UN za RTS: Zima s porastom gladnih u svetu, u Srbiji ne očekujemo nestašice hrane

Statistika je poražavajuća za čovečanstvo za 21. vek – svakog minuta u svetu od gladi umre 11 osoba, a broj gladnih se povećao šest puta za godinu dana. Prema najgorim prognozama, naredna zima mogla bi da bude jedna od najkritičnijih u poslednjem veku. 

Fransoaz Žakob je za RTS istakla da sistemi hrane trpe pritisak u poslednje dve godine i da to nije samo zbog rata u Ukrajini već i zbog kovida, kao i zbog posledica klimatskih promena.

Istina je, kaže, da je ovo nezabeleženi porast cena hrane i beleže se prve nestašice koje se razlikuje od regiona do regiona, a u Severnoj Africi će sledeće zime biti velikih nestašica žitarica.

"U Srbiji ne očekujemo velike nestašice hrane, jer je Srbija samodovoljna zemlja kad je reč o proizvodnji i snabdevanju hranom", istakla je Žakob.

Rusija i Ukrajina su jedne od najvećih proizvođača hrane, pre svega žitarica, a neke od namirnica su zaglavljene u lukama u Ukrajini, što dodatno, ukazuje otežava situaciju. Uz to,  očekuje se da će i žetva biti za 20 posto manja.

Zima s nestašicama i porastom gladnih

"Biće nestašica naredne zime, ali će se razlikovati od delova sveta. U celom svetu trenutno je oko 10 posto populacije, oko 800 miliona ljudi u rizika od gladi. Ako cene energenata nastave da rastu, očekujemo dodatnih deset do 15 miliona gladnih ljudi u svetu", upozorila je Žakobova.

Tome dodaje i povećanje od 10 do 15 posto ljudi, koji još nisu gladni, ali su u riziku da budu. Među njima su najugroženija deca, ali i žene. Žene su deset puta više ugroženije u odnosu prema muškarcima, dok su deca od samog rođenja ugrožena i to je pitanje koje UN najviše brine.

U Evropi i Srbiji problem gojaznosti

Većina pothranjenih ljudi živi u Africi, gde je i najveći porast broja gladnih, zatim u Aziji, Latinskoj Americi i na Karibima. 

Kad je reč o pothranjenosti u Evropi, ukazuje da se ona najviše odnosi na određene zajednice i domaćinstva, dok je Ukrajini pruženo dosta urgentne pomoći od kada je rat počeo.

U Ukrajini je, navodi, zabeležena i strukturna pothranjenost usled visoke stope siromaštva u određenim zajednicama.

"U Evropi i Srbiji postoji smanjenje pothranjenosti, ali u određenim zajednicama se beleži porast gojaznosti. Postoje mala deca i deo populacije koji su zbog loše ishrane gojazni", rekla je koordinatorka UN.

Ističe da UN u nekim zemljama pruža dosta urgentne pomoći, ali da uvek rade na strukturnim reformama, tako da svaka zemlja bude u samodovoljna u proizvodnji hrane ili da smanji svoju zavisnost od uvoza.

Takođe, rade i na promovisanju pojma održivih sistema snabdevanja hranom.

"Srbiji najveća pretnja suša"

Žakobova je istakla da je Srbija razvila mapu razvoja održivih sistema snabdevanja hranom i da treba znati da sistemi proizvodnje doprinose 15 do 30 odsto emisije ugljen-dioksida, da značajno utiču na klimatske promene.

"Ako govorimo o Srbiji, najveću pretnju ove godine,pored cene, đubriva predstavlja suša", ukazala je ona.

Navela je da skoro jedna trećina hrane bude bačena i da se UN trude da rade s vladama kao i sa Srbijom da se smanji bacanje hrane.

"U Srbiji se baci 15 do 20 posto hrane. UN sarađuju sa supermarketima u Srbiji kako bi videli kako bi to moglo da se poboljša postupanje s preostalom hranom. Suština je da se promene neke stare navike kao i da se uvedu inovacije u poljoprivredu, da smanjimo naš otisak u životnoj sredini i smanjimo rizik od nestašice hrane", precizirala je Žakobova.

Nude li bogati pomoć

Smatra da milioneri i milijarderi uvek mogu da pomognu na razne načine, ali da ta finansijska pomoć ne rešava uzrok nejednakosti. 

"Za nas je veoma važno da oni revidiraju načine na koje posluju, da obezbede pristojne uslove za radnike. Tu se govori o raspodeli bogatstva da smanjimo nejednakost", ocenila je ona.

Srbija ima 28.000 milionera, najbogatiji zaradi pola miliona evra mesečno. Nešto više od jedne petine najbogatijih je na Novom Beogradu, slede Novi Sad i Zemun. 

Na pitanje koliko njih je ponudilo pomoć, Žakobova kaže da ne zna za takve inicijative, ali da UN sarađuju s firmama iz privatnog sektora u Srbiji i da je vrlo moguće da su neke od njih u vlasništvu nekih milionera.