понедељак, 02.05.2022, 16:00 -> 16:49
Извор: РTС
Аутор: Кристина Милошевић
Upozoravajući podatak – svaka četvrta mlada osoba smatra da nasilje može biti opravdano
Napadi, nanošenje lakih ili teških telesnih povreda, pa i teška ubistva – neretko čujemo da su počinioci takvih dela mladi ljudi. Više od trećine mladih pretrpelo je fizičko i digitalno nasilje, skoro tri četvrtine verbalno, a seksualno nasilje svaka peta mlada osoba, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih. S druge strane, upozoravajući su podaci te iste organizacije da svaka četvrta mlada osoba smatra da nasilje može biti opravdano. Upozoravamo i na uznemirujuće snimke.
Uhapšen osamnaestogodišnjak, teško povredio vršnjaka; Dvadesetogodišnjak nožem napao učenika; Dvadesetjednogodišnji mladić ubio članove porodice – takvi i slični naslovi proteklih nedelja našli su se u medijima. Upravo u tom uzrastu, između 18. i 21. godine, beleži se određeni porast kriminaliteta s obzirom na stopu kriminala, kažu u Institutu za kriminološka istraživanja.
"Ono što nas naročito brine među tom uzrasnom dobi jesu krivična dela koja su vezana za zloupotrebu droge, odnosno kontrolisanih psihoaktivnih supstanci, odnosno dela koja oni čine da bi došli do tih supstanci, pre svega imovinskog karaktera", kaže Ivana Stevanović iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Agresivnost među mlađom populacijom primećuju i psiholozi i psihijatri.
"Ono što je mnogo šire prisutno to je prisutno nasilje u saobraćanju i obraćanju među mladima, čak i među decom koje lako pređe u akt, a taj akt može da bude ponekad i veoma nasilan pa i krvav", navodi dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i mlade.
Od nasilnog ponašanja do teškog krivičnog akta, namera počinioca i svesnost učinjenog mogu se drastično razlikovati. Vidojević daje primere starijih maloletnika čije je ponašanje tokom školskog časa išlo od vređanja nastavnice do bacanja klupa, ali i slučajeva gde su osobe nešto starijeg uzrasta počinile najteža ubistva. U prvom, kaže, reč je o svesnom i namernom ponašanju.
"A kada je neko duševno izmenjen, pa je pod utiskom psihopatoloških pojava kao što su sumanute misli, halucinacije i ako to duže traje ili ako je neko u raptusu takvog istog ponašanja kratkotrajnog, ali vezano za probleme uzimanja psihoaktivnih supstanci što može da se javi u sklopu apstinencijskog sindroma i te pojačane gladi za ponovnim uzimanjem droge, to jeste nešto što spada u psihopatologiju", dodaje Vidojević.
Kakva je kaznena politika
Značajnu razliku pravi i kaznena politika. Koja će vrsta sankcije biti izrečena mlađem punoletniku može biti ključna odluka za njihovu kasniju neizvesnu budućnost. Naša sagovornica objašnjava da Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela daje mogućnost da se i prema punoletnima koji su navršili 18, a u vreme suđenja nisu imali 21 godinu, primenjuju neke od mera sankcija sistema maloletničkog pravosuđa.
"Ako postoje objektivni razlozi da sud, na inicijativu advokata pre svega, posumnja da emocionalna zrelost ovih lica nije u skladu sa njihovom kalendarskom zrelošću, odnosno činjenicom da se radi na primer o primarnom izvršiocu, obeležjima krivičnog dela koje je učinio, da je za njega mnogo adekvatnije da ide u vaspitno-popravni dom, maloletnički zatvor. U ovim ustanovama se posebna pažnja posvećuje njihovom obrazovanju, posebna pažnja se posvećuje pohađanju određenih kurseva i šansi da im se kada izađu iz te ustanove pruži podrška da ne ponove krivično delo", ističe Stevanovićeva.
Prevencija ključna
A da bi se takva dela već na početku sprečila, u Krovnoj organizaciji mladih rešenje vide u prevenciji u koju je potrebno uključiti i lokalne zajednice.
"Mladi najčešće smatraju da su uzročnici nasilja pre svega porodični odnosi. Nešto što nas posebno zabrinjava kao predstavnike mladih jeste i to da 25 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano iz bilo kod razloga. Ono što je apsolutno važno da se edukaciji dâ mnogo veći značaj, da se kroz formalno obrazovanje, ali i neformalniim vidovima obrazovanja u mnogo većoj meri govori o nasilju. Kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, da se ne radi samo sa mladim ženama, već i sa mladim muškarcima", naglašava Miljana Pejić, KOMS.
Da treba da se radi i na efikasnoj reakciji već pri prvom znaku nasilnog ponašanja, saglasni su stručnjaci, naročito kada je reč o vršnjačkom nasilju. Ukoliko se na vreme ne reaguje takvo nasilje može kasnije da se pretvori u ozbiljnije oblike krivičnih dela.
Коментари