Kako da znamo kome možemo da verujemo na mrežama – "budite zdravo nepoverljivi"

Vojislav Rodić je navodi da se ogroman broj ljudi informiše isključivo na društvenim mrežama. Veruju da su to što čitaju proverene vesti. Ističe da ipak svi mi moramo da imamo elementarnu skeptičnost prema svima i prema svakome.

"Problem je u našem preteranom poverenju koje imamo u sve ono što dolazi sa ekrana. Mi svakog dana više puta pristajemo na to da budemo praćeni. Šta mi to gledamo, lajkujemo, šta retvitujemo, sve se to prikuplja i to je mnogo veća količina podataka koju Tviter saznaje o nama nego što mi saznajemo preko Tvitera o svetu oko nas, a isto važi i za popularne pretraživače i za druge društvene mreže", objašnjava Rodić.

Savetuje selekciju vesti i oprez pri prihvatanju novih neproverenih kontakata.

"Prvo odaberite onoga koga ćete da pratite, to svako mora da radi za sebe, ne vredi da vam neko kaže. Pogotovo budite nepoverljivi prema novim prijateljima, kontaktima koji su potpuno neprovereni. Mnogi bez razmišljanja prihvataju te kontakte, ali to ne treba da rade. Oni se vode – što više prijatelja, važniji smo", objašnjava gost Beogradske hronike.

Ali, dodaje on, to nije tačno – Ilon Mask kao korisnik Tvitera ima 83 miliona pratilaca, a prati njih 114. Naš Novak Đoković ima devet miliona pratilaca, a prati njih 760.

Ukazuje da nadu budi to što kako vreme prolazi polako postajemo zdravo nepoverljivi i kritični prema sadržajima na društvenim mrežama.

"Kako vreme prolazi, učimo ne samo mlađe generacije koje rastu uz te nove tehnologije, nego učimo i mi mnogo stariji, postajemo zdravo nepoverljivi i kritični, držimo određenu distancu – nećemo se odricati tehnologije, ali je koristimo na način koji će više nama da koristi nego onima koji su sa druge strane uložili milijarde dolara da se mi ponašamo upravo onako kako nas oni usmeravaju", objašnjava Rodić.

Ukazuje da u Srbiji ima oko 300.000 korisnika Tvitera i tri miliona korisnika Fejsbuka.

"Svako može besplatno da otvori nalog na Tviteru i može samo da posmatra šta drugi tvituju, da prati nekog ili da sam ponekad nešto otkuca. Suština je da najveći broj korisnika čine pojedinci, organizacije od uticaja, pre svega medijskog uticaja. Mediji danas oblikuju naš život, mi više nemamo slobodno vreme gde smo sami sa svojim mislima – ranije smo gledali u TV ekran ali ne sve vreme, sada sve vreme imamo uz sebe mali TV ekran od koga se ne odvajamo", navoodi Rodić.

Ukazuje da Tviter nije mediji, već platforma preko koje drugi plasiraju sadržaj.

"Tviter je platforma nije mediji, jer mediji imaju urednika i mediji je odgovoran za sadržaj dok će ovde da kažu – mi smo samo platforma, drugi plasiraju sadržaj preko nas – da li su to medijski portali, pojedini novinari, političari, političke stranke, državni organi", navodi on.

Ukazuje da je uticajan između ostalog i po načinu kako prezentuje informacije.

"U krajnjoj liniji ili preko društvenih mreža dolaze do informacija o tome gde šta ima na kom portalu. Na Tviteru svaki medijski portal, radio, TV stanice novinar objavljuju naslov vesti, članka analize i obavezno ubace link na njihov sajt. Ali ono što je uloga Tvitera tu je po kom redosledu ćete vi to videti", navodi Rodić.

Kako kaže, jednu od stvari koju je Ilon Mask obećao nakon što je kupio Tviter za 44 milijarde dolara je da će da učini Tviter algoritam otvorenim kodom – da svako može da ga vidi.

"Sloboda govora je kamen temeljac funkcionalne demokratije, a Tviter je digitalni gradski trg gde se debatuje o ključnim stvarima za budućnost čovečanstva", istakao Mask nakon kupovine.

Američki milijarder takođe je pominjao i da bi uveo brojne promene koje bi omogućile slobodniji protok informacija, ali i potpuno rešio problem lažnih naloga.