Dramatičan pad podrške građana Srbije članstvu u EU

Prvi put u poslednjih dvadeset godina broj građana koji se protive pridruživanju Srbije Evropskoj uniji veći je od onih koji to podržavaju, pokazuje istraživanje Ipsosa. Dok u Briselu takve rezultate čitaju kao nedovoljan rad zvaničnika na promociji evropskih vrednosti, u Beogradu ocenjuju da je takva statistika posledica velikih pritisaka EU na Srbiju, posebno kada je reč o ukrajinskoj krizi.

Kada je Srbija pre deceniju zvanično postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, optimizam je vladao sa obe strane stola. Vrata u Briselu, predviđalo se, trebalo je da se ubrzo otvore. Ipak, umesto mesta za stolom deseti rođendan statusa kandidata Srbije obeležava drastičan pad podrške pridruživanju Uniji.

Prema podacima Ipsosa, na referendumu bi za ulazak u Uniju glasalo samo 35 odsto građana, dok bi 44 odsto bilo protiv.

"Ovo sada nam govori da građani žele da vide kraj tog procesa ili neke promene. To može da se promeni, ali sada su građani, čini mi se, osetljiviji na sve ove zahteve, pritiske za neke uslove koje Srbija treba da ispuni, ali slabo se objašnjava da su to uslovi koji važe za sve", kaže Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku.

Upravo u pritiscima koji stižu iz Brisela, a tiču se uvođenja sankcija Rusiji, analitičari vide glavni uzrok u zaokretu stava građana.

"Mislim da će sve dok taj sukob traje i na način kako se prema njemu odnose zapadni centri moći biti ključni kriterijum, pri čemu treba reći da stav prema tome ne određuje ostvarenje našeg krajnjeg cilja i mi ako zauzmemo stav prema tome i ako dođemo na tu stranu koja nam se sugeriše i za koju se vrši pritisak, to ne znači da ne otpadaju oni uslovi koje imamo od ranije i koji stoje", smatra Zoran Milivojević, diplomata.

U ključne uslove Evropska unija ubraja reforme u oblasti vladavine prava, unapređenje slobode medija, ljudskih prava i rešenje pitanja Kosova i Metohije.

"Srbija ne odustaje od tog cilja, ali ostaju i uslovi, uslovi koji se kose sa njenim državnim i nacionalnim interesima i ja lično mislim da je pitanje državnog i nacionalnog interesa značajnije od onoga što bismo mi mogli da dobijemo ulaskom u EU. Znate, odricanje od teritorije i još nešto slično tome je ipak zahtev koji teško može biti prihvatljiv", poručuje Milivojević.

Prihvatljivo bi bilo, saglasni su sagovornici, da Brisel preduzme konkretne korake – ponudi tačan datum ulaska, dâ zeleno svetlo za otvaranje preostalih klastera i podstakne normalizaciju odnosa sa Prištinom.

"Ja ne sumnjam da sve to može da se brzo promeni, jer, recimo, navešću primer Hrvatske – 2011. je samo 22 odsto građana bilo za ulazak Hrvatske u EU, a dve godine kasnije na referendumu glasalo je 66 odsto", navodi Grubješićeva.

Najveću podršku pridruživanju građani Srbije pokazali su nekoliko meseci nakon održavanja Pesme Evrovizije u Beogradu i u godini kada je Evropska unija ukinula vize za srpske državljane – čak 74 odsto ispitanika 2009. godine bilo je za ulazak Srbije u Uniju.