Vladika Sava: Vaskrsenje najveći događaj u svetu koji nam uliva nadu u život

Vladika marčanski Sava ističe da je Vaskrs pre svega praznik, proslavljanje najvećeg događaja u istoriji čovečanstva – vaskrsenja Isusa Hrista.

"Odnosno praznik pobede života nad smrću. Hristos dolazi kao drugo lice Svete trojice, kao Bog na ovu zemlju, postaje jedan od nas, da bi uradio upravo ono što čovek sam nije sposoban da uradi – da pobedi najvećeg neprijatelja čoveka i sveta, odnosno smrt", dodaje vladika Sava.

Navodi i da je Vaskrs praznik i našeg vaskrsenja.

Na pitanje na koji način se Vaskrs proslavlja, vladika Sava kaže da se kao i svaki hrišćanski praznik obeležava tako što se vernici okupljaju u hramovima.

"Gde se okupljeni oko trpeze gospodnje, koja u stvari jeste simbol praznog groba Hristovog, groba iz kojeg je Hristos nakon trodnevnog ležanja vaskrsao. Okupljaju se da bi se pričestili, da bi učestvovali u toj zajednici tela i krvi Hristove i na najprisniji način postali upravo učesnici, ne posmatrači tajne vaskrsenja", objašnjava vladika Sava.

Tu radost, kako kaže, vernici iznose iz hramova i dele je sa svojim bliskima i dragima.

Šta simbolizuje crveno jaje 

Vladika navodi da vaskršnja jaja po predanju potiču još i najranijeg vremena hrišćanstva.

"Znamo za događaj da je Marija Magdalina, prva žena kojoj se Gospod javio posle svoga vaskrsenja, otišla da propoveda upravo to vaskrsenje stigla čak do Rima gde je tamošnjeg cara Tiberija pozdravila rečima: 'Hristos vaskrse' darovavši mu jedno crveno jaje", kaže vladika Sava.

Ističe da simbol tog vaskrsenja jeste upravo crveno jaje i objasnio zbog čega.

"Kao što ljuska jajeta, koja je inače tvrda, ne može da zadrži u sebi život – kada se on rađa iz jajeta ona puca, tako i okovi groba ne mogu da zadrže život u sebi, nego Hristos koji jeste naš život i koji vaskrsava, razbija zidove groba, ustaje iz mrtvih i podiže i sve nas zajedno pokazujući nam time da smrt nije poslednja reč čoveku i svetu", poručuje vladika Sava.

Govoreći o tome da li smo uspeli da očuvamo tradiciju obeležavanja ovog praznika, vladika navodi da svako vreme ima svoj način života i da je obeležavanje praznika u nekim aspektima prilagođeno savremenom načinu života.

"Ali suština praznovanja već 20 vekova ostaje uvek jedna i ista – da praznik vaskrsenja Hrstovog proslavljamo upravo sabirajući se oko Gospoda u hramu i oko svojih bližnjih", naglašava vladika Sava.

Ukazuje da to i jeste suština da bismo održavali vertikalu sa Bogom i horizontalu između svih nas.

"Svi dodatni aspekti praznika, koji mogu da se razlikuju iz vremena u vreme, samo doprinose lepšoj proslavi praznika", kaže.

"Vaskrsenje je život, život ne prestaje"

Na pitanje jesmo li uspeli da očuvamo duh pravoslavlja, vladika Sava kaže da nije lako očuvati taj duh, ali da se ne može reći da smo pogazili one osnovne temelje na kojima počiva naše društvo i osnovne vrednosti – hrišćanske vrednosti.

"Upravo poruka vaskrsenja Hristovog – čovek po prirodi jeste podložan padu i promašaju, ali ako imamo svest da Hristos posle svog vaznesenja na svetu ostavlja crkvu, upravo kao prostor i vreme u kome čovek pali i onaj koji je promašio može da se obnovi, može da se vrati sebi i Gospodu – onda znamo da nismo napustili one postulate koje propovedamo i koje živimo, ali i u momentu ukoliko se udaljimo od njih znamo da je tu prostor i vreme u kojem nas Hristos čeka, vaskrsli Hristos sa nadom, sa životom i večnom porukom da život caruje i da mu nema kraja", poručuje vladika Sava.

Uputio je vernicima poruku.

"Ono što treba svima da uputimo i sami da obratimo pažnju jeste upravo to da je vaskrsenje Gospodnje najveći događaj u svetu, događaj koji nam uliva nadu u život. Nema prostora pesimizmu, smrt nije kraj ovog života i nije poslednja reč o svetu i čoveku, nego upravo život počinje. Smrt je prelazak, most kojim prolazimo u večni život gde ćemo neprestano biti u zajednici sa Bogom i sa svima onima koje volimo", zaključio je vladika Sava i dodao: "Vaskrsenje je život, život ne prestaje."