Farbanje jaja u Srba zabeleženo od 16. veka, običaj je i da se metla baci preko potoka

Veliki petak, najtužniji dan za Hrišćane najavljuje najradosniji praznik - Vaskrs. Mnogobrojni običaji vezani su za ove praznike. Na današnji dan vernici obavezno poste i farbaju jaja, dok se u nedelju doručak počinje upravo ofarbanim jajima.

Običaji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.

Saša Srećković, muzejski savetnikom iz Etnografskog muzeja Srbije rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nema velike radosti bez patnje i iskušenja, tako je simbol te istine i Veliki petak.

"Iako je najtužniji dan u hrišćanstvu, Veliki petak ima svoje aktivnosti i svoje radnje. Postoje različita tumačenja u narodu da apsolutno ne treba ništa raditi ili čak možda na drugim mestima smatra se da neki poslovi mogu da se započnu - ako se kalemi drvo kaže se da će te godine dobro roditi ili ako se počisti kuća pa se metla baci preko potoka - da se zajedno sa nečistoćom zli demoni i sile odagnaju iz kuće i za to postoji narodno verovanje", kaže Srećković.

Što se tiče običaja - najavažniji običaj je farbanje jaja koji se obično obavlja u jutarnjim časovima.

Farbanje jaja može da se obavi i u Veliki četrtak, to je češće bilo u prošlosti. Onaj ko ne stigne ima prostora i do Velike subote.

Postoje razna verovanja - kaže se da u gluvo doba noći pred Veliki petak nastane tišina, vetar stane, kiša prestane da pada, zemlja se zatrese, uvek se mešaju verovanja koja su elemnti stare narodne vere i hrišćanstva.

Poreklo običaja bojenja jaja

Srećković kaže da postoje zapisi, pitanje je do koje mere su pouzdani, kao i svi istorijski i argheološki zapisi iz 4. veka da su evropski narodi i pre prijema hrišćanstva, postoje tragovi da je bilo u slovenskim grobovima, našli crvena jaja.

Tumačenja mogu biti različita, ali ono što je difinitivno - da su sa primanjem hrišćanstva od 9. ili 10. veka veka kod Srba, od vremena Ćirila i Metodija pa kasnije sa formiranjem crkve - preuzimali polako uskršnje običaje.

"Farbanje jaja u Srba je zabeleženo tek od 16. veka a u Evropi od 12. veka", napomenuo je Srećković.

Prvo ofarbano jaja crveno

To spada u domen narodnih verovanja. "Kaže se u jednoj verziji: kokoška prvo jaje koje snese ujutru pre sunca - to dobar znak i da se prvo jaje koje će biti obojeno biti stub kuće, čuvar kuće ili stražar kuće, ima više tih naziva za to crveno jaje", pojasnio je Srećković.

Prema njegovim rečima, ono će celu godinu da se drži u kući, pored kandila ili u starim ratarskim kulturama da se u brazdu ukopa jer će obezbediti dobar rod useva u toku te godine.

Crveno jaje, čuvarkuća, čuva kuću, čuva porodicu, čuva zdravlje i obezbeđuje plodnost i za naredni godišnji ciklus, ukazao je Srećković.

Vaskrs je pokrenti praznik, uvek pada u nedelju

Srećković objašnjava da s obzirom na to da je nedelja dan vaskrsa gospodnjeg - uvek je u nedelju, menjaju se dani u godini, mogu da padaju između 4. aprila i 8. maja.

Posle prolećne ravnodnevnice, prvi pun mesec i prva nedelja iza toga uvek se na taj način određuje, tako se određuje i datum Vaskrsa.

Nakon najtužnijeg dana sledi Vaskrs, radostan praznik

Srećković kaže da potoje mnogi običaji u raznim krajevima Srbije, od sela do sela se razlikuju.

"Od ranog jutra deca i svi ukućani se umivaju vodom, nenačetom vodom, u kojoj je bio zdravac, bosiljak i crveno jaje", rekao je on.

Kako kaže, to je u gradskim uslovima malo teže ali to je prilika da svi ukućani budu zajedno, da se prvi put omrse - sa prvim uskrđnjim bojenim jajetom, ide mali igrokaz tucanja jajima, čije je jaje najčvršće on će odneti drugima ta jaja

Napominje da je ostao popularan običaj i danas, vaskršnja liturgija je važna, u nekim selima kao u Sremu, idu litije oko sela.

"Čitav niz drugih običaja i taj sled se zakuljčuje bogatom vaskršnjom trpezom kada se mrsi i kada je obično na stolu neka pečenica, jagnje ili prase", zaključio je Srećković.