Rade i posle punog staža i penzionisanja - koji su razlozi

Posao i posle punog radnog staža i penzionisanja. Lična stvar, kažu penzioneri koji su  govorili za RTS, a o razlozima nisu želeli pred kamere.

U Udruženju penzionera MUP-a, koje se bavi fizičko tehničkim obezbeđenjem, dodaju da njihovi članovi rade uglavnom u školama.

"Devedeset odsto naših bivših policijskih službenika tako dopunjuju kućni budžet, pomažu porodici, a i zbog potrošačke korpe, ne može da se izdrži", kaže Radman Kujović iz Udruženja penzionera MUP-a.

Prema podacima Republičkog foda za penzijsko i invalidsko osiguranje oko 42.000 lica je i posle penzionisanja radno angažovano. To je oko 2,5 odsto od ukupnog broja penzionera.

Međutim, podaci kojima raspolažu udruženja penzionera, pokazuju da je takvih osoba ipak više.

"Taj procenat je znatno veći, negde oko 10, a možda i više, čak 15 odsto", tvrdi Dragan Petković, sekretar Saveza penzionera Srbije.

Samo nisu registrovani da i dalje rade - kao prodavci na pijacama ili na održavanju stambenih zgrada. Poslovi koje obavljaju penzioneri srodni su kvalifikacijama koje imaju.

"Imaju takve profesije da ih zovu posle penzionisanja ponovo u firmu, tako nema mlađih vozača ili lekara, oni nastavljaju praksu pa makar i u privatnim ustanovama", ukazuje Nadežda Satarić iz Udruženja penzionera "Amiti".

Pravo da rade imaju svi penzioneri, ali jedino starosni bez ikakvih ograničenja, a određeni uslovi postoje kod korisnika invalidskih i porodičnih penzija. Broj penzionera koji rade nije isti svake godine.

"Sve zavisi, od 30.000 do 40.000, to zavisi od trenutka, ličnog opredeljenja, ovako je nekih šest-sedam godina", navodi Vladimir Stanković iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

U Pokretu trećeg doba pokrenuli su akciju "Posao za starije".

"Svi treba da se predstave, kažu šta bi da rade, kako bi izašli na tržište", kaže Momčilo Talija, predsednik Pokreta trećeg doba.

Penzioneri koji rade uglavnom su manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosa.