Pre 18 godina goreo je Hilandar, najveći radovi još od vremena kralja Milutina i dalje traju

Direktor Zadužbine Hilandar Milivoj Ranđić rekao je da je požar iz 2004. bio najveći u istoriji manastira, pa je i rekonstrukcija po svom obimu i zahvatu najveća.

Izgorela je polovina manastira, ali se posledice osećaju i u delu koji nije goreo. "Kada čitav život prebacite u jedan segment manastira, i on se troši", navodi Milivoj Ranđić.

Obnova manastira počela je 2006. godine i ona je konzervatorskog karaktera, a cilj je da se povrati duh manastira.

"Hilandar je specifičan, on je izvorište našeg bića, identiteta, prva srpska bolnica, prvi srpski univerzitet", podseća direktor Zadužbine "Hilandar".

U vreme kada je nastao srpski manastir, epicentri sveta bili su Carigrad, Jerusalim i upravo Sveta Gora.

"To su epicentri sveta onog vremena i vi ste u jednom od njih napravili mesto susreta sa ostalim epicentrima – našeg identiteta i kulture sa rimskim nasleđem, helenističkom kulturom. To je Hilandar bio za nas. Dovoljno je ući u arhiv Hilandara, videti zbirku dokumenata, vrednih povelja sa pečatima naših vladara – neuporediva je sa drugim mestima", navodi Milivoj Ranđić.

Pandemija uticala i na radove

Kaže da su grčki stručnjaci zadovoljni obimom radova, ali i njihovim kvalitetom, kao i da neće biti mnogo kašnjenja u ispunjavanju roka koji je 2023. godina.

"Od 2006. nikada nisu prekidani radovi, izuzev sezonskih pauza. Prvi put je do prekida došlo 2020, u vreme vanrednog stanja. Tada smo imali pauzu dva meseca i to se osetilo  i uticaće na završetak, ali završetak neće biti pomeren daleko", naveo je Ranđić.

Pandemija je uticala i na mogućnost da se poseti Sveta Gora.

"Manastir Hilandar i Sveta Gora imaju posebna pravila za posete i inače, jer ta teritorija ima specifičnu autonomiju, pa se posete organizuju prema njihovom poretku. Sada do deset  ljudi dnevno može da uđe. Očekujemo ozbiljno popuštanje mera", zaključio je Ranđić.