Šta bi se dogodilo ukoliko dođe do nuklearne havarije u Ukrajini, objašnjava meteorolog Ristić

Ivan Ristić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da su oči celog sveta, ali i meteorologa, uperene u Ukrajinu. 

"U nedelju je došlo do formiranja visinskog ciklona iznad Ukrajine, baš iznad Kijeva. On je prešao preko Mađarske, preko Srbije i otišao u Jadransko more. To je sve uradio u okviru jednog dana. U Somboru je bio oko jedan sat. Posle, prolaskom tog ciklona, uspostavlja se severoistočno strujanje, vetar iznad nas duva brzinom od 20 metara u sekundi i dolazi vazduh direktno iz Ukrajine", rekao je Ristić. 

Napominje da za sada nema razloga za brigu, ali treba biti oprezan.

"Tamo je rat, padaju bombe i padaju po nekakvim fabrikama, postrojenjima. Dim od tih bombi ide i do četiri kilometra, tako da cikloni koji idu iz tog regiona ponesu i tu prašinu. U Ukrajini postoje četiri nuklearne elektrane, a jedna od njih je najveća u Evropi", rekao je Ristić.

Navodi da ako se pogodi to postrojenje ili dođe do neke havarije, taj radioaktivni materijal može da se prenese na velike visine i da dođe kod nas.

"Cela Evropa je sada pod uticajem vazduha sa severoistoka Evrope, tako da je u velikom riziku ako dođe do neke eksplozije ili havarije. Što se tiče nas, najvažnije je da posle prvog udara, od 48 do 72 sata, budemo što dalje od toga. Vazduhu treba možda manje od 10 sati da stigne do naše zemlje. Postoji teorija o radioaktivnim kišama, ali te radioaktivne čestice i zrače. One su 20 kilometara od vas. Atmosfera je jako plitka, zato su najveći problemi oko ekscesa radioaktivnih jer nemate prepreku na nebu, direktno ste izloženi zračenju ako se gore nalazi radioaktivni oblak", ističe Ristić.

Prema njegovim rečima, oblaci mesecima mogu da raznose čestice.

"Ali najvažnija su prva dva-tri dana. To je kao da vas neko zaboravi na rendgenu na pola sata. Treba na vreme izdati upozorenje ako smo izloženi", naveo je Ristić.

Meteorologija se razvila od 80-ih godina, pa nije bilo ni modela kada se desio Černobilj.

"Nakon toga su napravljeni kompletni programi koji prate gde će otići radioaktivni oblak. Pokazalo se da je važno da u prva dva-tri dana ne budemo na glavnoj liniji, a posle sa radioaktivnim kišama ne možemo ništa. Posle dva-tri dana je mnogo manja koncentracija. Kada se neka zemlja bombarduje siromašnim uranijumom, sav taj uranijum ode u PM čestice i to ne može da se izmeri. Zato bombardovanja ostavljaju dubok trag u nekom društvu", napominje Ristić.

Kaže da će prvih 10 dana marta biće hladno, maksimalna temperatura od 5 do 10 stepeni, na planinama uglavnom ispod nule.

"Tek posle 10. marta, očekujemo postepeno otopljenje sa temperaturama od 12 do 18 stepeni. Početkom treće dekade očekujemo kratko zahlađenje, a krajem meseca jako otopljenje i temperature oko 20 stepeni", kazao je Ristić.