Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti

Svečanost je započela intoniranjem himne Srbije, nakon čega se okupljenima obratio predsednik Vučić.

Poručio je da je veoma važno u današnjim okvirima i vremenu reći da je budućnost srpske politike u tome da naše odluke donosimo nezavisno, samostalno, bez pritiska i uticaja spolja, da vodimo računa o interesima našeg naroda, naših građana, naše zemlje i regiona u kojem živimo, a ne o ličnim interesima ili nekih drugih koji nikad Srbiji i našem narodu nisu želeli dobro.

Podsetio je da su se dva velika događaja na isti dan dogodila.

"Prvi, po istoričarima najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. Tog 15. februara 1804. godine u Marićevića jaruzi u Orašcu narodne vođe, one koji su izbegle od okupatorske sablje, podigle su prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, koji će na ovim prostorima kao obavezu i zavet ustoličiti svetu reč – sloboda", naglasio je predsednik.

Vučić je istakao da bez te jaruge, tog dana, ništa ne bi izgledalo kao danas.

"Volja koju su narodni tribuni iskazali, žrtva koju su podneli, postala je sastavni deo našeg DNK, graničnik preko kojeg ni danas niko ne sme da pređe, jer, kako je jedan pesnik rekao, ovde se i grobovi bore sa svakim ko se na tu slobodu drzne. Zahvaljujući njima Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju i tuđu slobodu i nezavisnost i nijedna žrtva nam nije teška", naveo je Vučić.

"Mi danas jesmo bastion slobode i nezavisnosti, ali i garant mira na ovim prostorima, svesni njegove vrednosti, željni trajanja i zajedničkog života, dobrog komšijskog odnosa sa svima koji nas okružuju", poručio je Vučić.

Naglasio je da je upravo u toj jaruzi krenula na put slobode zahvaljujući kojem Srbija danas ne duguje nikome ništa osim sebi i svojoj budućnosti.

"Taj dug koji su nam ostavili svi ustanici, Karađorđe, Sinđelić otplaćujemo svakodnevno čineći Srbiju lepšom. I svaki naš novi put, bolnica i fabrika koju podižemo je svojevrsna otplata kamate na njihove snove i žrtvu. Uprkos lomu kao krajnjem rezultatu Prvi srpski ustanak pokazao je da je Srbija oslonjena na sebe, samo na sebe i da može da bude potpuno slobodna i funkcionalna država", istakao je Vučić.

Vučić je podsetio da je 15. februara 1835. godine zahvaljujući Sretenjskom ustavu, Srbija postala moderna država, jer je tako odlučilo 2.400 predstavnika naroda i više od 10.000 posmatrača na najvećoj skupštini u Kragujevcu.

"Na toj poljani, pod otvorenim nebom, Srbija je dobila zastavu, grb i institucije i ozvaničila ono što je najvažnije od svega – slobodu, jer je narod, ponosan, seljački, istrajan, odlučio da zbaci okove i napravi modernu državu, bez robova u kojoj su svi jednaki pred zakonom, a vlast ograničena", rekao je Vučić.

Tada je ukinut feudalizam, a Srbija je postala jedna od najmodernijih država.

"Kada je knez Miloš potpisao taj akt, Dimitrije Davidović, tvorac tog Ustava, napisao je u novinama da je tim činom potpisana sreća Srbije i njena budućnost, koja će i danas biti najveća naša obaveza, koja od nas zahteva da kao najveću vrednost čuvamo slobodu – zemlje i svakog čoveka u njoj", poručio je Vučić.

Ona nas i danas obavezuje da na tim poljanama gradimo puteve, fabrike, pruge, da svojom snagom, radom i verom, tu slobodu čuvamo, rekao je Vučić i dodao da nemamo pravo pred senima predaka da zaboravimo da su najveće sile sveta tada baštinile robovlasništvo i surovi kolonijalizam.

"Nismo mi slučajno danas najbrže rastuća zemlja, zemlja gradilišta, investicija, koja može da se izbori sa krizama, od poplava do pandemije, nismo slučajno nezavisna zemlja koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti. To je bio zadatak, obaveza koju smo dobili 15. februara u Kragujevcu 1835. godine", rekao je Vučić.

Predsednik je naglasio da je Srbija danas najvećim delom baš onakva kakvu su je oni hteli – zemlja slobode i slobodnih, nezavisna, svoja, zemlja u kojoj se gradi, koja budućnost drži u svojim rukama. Zemlja mira i dostojanstva, sećanja na one koji su to dostojanstvo i slobodu zauvek obezbedili.

Dodao je da danas posthumno odlikovan i potpukovnik Veljko Radenović, po kome je nastala pesma "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala", navodeći da je danas nastupilo vreme kada konačno možemo da kažemo ko smo, odakle smo i šta je i koja je naša zemlja, da se pred svima zahvalimo našim junacima.

Naveo je da je veličanstveno u oba događaja, iz 1804. i 1835. što u ti "ljudi iz jaruge i sa poljane", znali i imali snage, ne samo da izađu iz mraka, već da prepoznaju i usvoje one vrednosti koje najveći deo Evrope tog vremena i nije poznavao.

"Znali su da je sloboda moguća samo u modernoj i jakoj državi, i da će posle njih, koji su za nju ginuli, doći oni koji će za nju da žive i da je grade, u miru sa sobom i sa drugima. Sve su to znali naši junačni preci, i u zimu nam doneli proleće. I danas u Srbiji mi živimo to proleće, živi ga Srbija slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena, u miru sa svima", poručio je Vučić.

Predsednik je ponovio i da Srbija ima najbliže odnose sa RS, ne dirajući integritet BiH, te dodao da niko ne može da nam zabrani da govorimo o jedinstvu naroda, istoj kulturi, istom jeziku, i da sve što nas povezuje kroz istoriju, zajednički obeležavamo.

Dodao je da, svestan da je sloboda uslov svega ostalog, i da samo iz nje proističe ono što uređuje društvo, danas uručuje odlikovanja u znak zahvalnosti svima koji su doprineli na svoj način, takvoj Srbiji, koji su svoje znanje, rad nesebično dali Srbiji.

"To su oni u kojima živi gen jaruge i poljane, gen slobode i najviše vrednosti. Hvala na tome u ime svih koji su im delima prethodili u ime Srbije, zemlje slobodnih. Ostaće upamćeni na stranicama knjige koju su naši preci počeli bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju danas nastavljamo, znajući da nema kraj", rekao je Vučić.

Navodeći da je Sretenje najbitniji datum u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru moderne Srbije, mi danas slaveći ga kao "crveno slovo" činimo posvetu velikim prethodnicima i šaljemo poruku kakvu Srbiju želimo.

"A, želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju. Želimo sretenjsku Srbiju. Neka živi Srbija", rekao je Vučić.

Cvijanović: Neraskidive su veze Srbije i Srpske

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović primila je Sretenjski orden prvog stepena od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tom prilikom poručila da je ljubav između dva naroda neizmerna.

Ona je, na svečanoj ceremoniji dodele priznanja povodom Dana državnosti u Beogradu, izrazila zahvalnost i zadovoljstvo, u svoje ime, i u ime države koju vodi.

"Ukazali ste mi veliku čast, ovo priznanje je još jedna u nizu potvrda neraskidivih veza  Srbije i Srpske", poručila je Cvijanovićeva.

Ukazala je da njen narod ima želju za još bližom saradnjom sa Srbijom, čemu umnogome doprinose donosioci odluka i političke težnje obe zemlje.

Podsetila je su Srbija i Srpska ostvarile mnoge zajedničke projekte kojima su životi građana obe zemlje podignuti na viši nivo, a veze između dva naroda postale čvršće.

Najavila je da će u budućnosti Srpska sarađivati sa našom zemljom posebno u oblastima energetike, saobraćaja i infrastrukture.

Naglasila je takođe da Srbija umnogome doprinosi ekonomskom razvoju Republike Srpske.

Cvijanovićeva je zahvalila predsedniku Vučiću na ovom visokom odlikovanju.

"Ovo odlikovanje će služiti na ponos kako meni lično, tako i svim građanima Republike Srpske, čija je ljubav prema Srbiji neizmerna", rekla je Cvijanovićeva.

Ko je dobio odlikovanja 

Nakon uvodnog obraćanja, predsednik je uručio odlikovanja za naročite zasluge koje su pojedinci i institucije ostvarili za Srbiju u oblastima javnih, privrednih, prosvetnih, kulturnih, sportskih i humanitarnih delatnosti.

Ordenom Republike Srbije na lenti odlikovana je Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske – za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske.

Ordenom srpske zastave prvog stepena odlikovan je Milan Knežević, narodni poslanik Skupštine Crne Gore, osnivač i predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore, kao i jedan od lidera Demokratskog fronta – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Crne Gore.

Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovani su: Erik Bišop, prvi zamenik Federalnog tužioca Kraljevine Belgije – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Kraljevine Belgije i Klaus Mejer-Kabri, potpredsednik Evropske agencije za saradnju u krivičnim stvarima "Evrodžast" – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje Republike Srbije sa "Evrodžastom".

Sretenjskim ordenom prvog stepena odlikovani su:

Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, dugogodišnji političar i najistaknutiji predstavnik mađarske nacionalne manjine u Republici Srbiji – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između srpskog i mađarskog naroda u Republici Srbiji;

Manastir sveti Prohor Pčinjski – za naročite zasluge u očuvanju i negovanju pravoslavlja i tradicije srpskog naroda, a povodom 950 godina postojanja;

Srpska čitaonica u Irigu – za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane, a povodom 180 godina postojanja;

Galerija Matice srpske – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzeologije, a povodom 175 godina postojanja;

Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture, a povodom 160 godina postojanja;

Narodno pozorište Užice – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture, a povodom 160 godina od prve predstave.

Srpsko lekarsko društvo – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti medicinskih nauka, a povodom 150 godina postojanja;

Narodno pozorište Niš – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture, a povodom 135 godina postojanja;

Srpska književna zadruga – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, a povodom 130 godina postojanja.

Sretenjskim ordenom drugog stepena odlikovani su:

Banka Poštanska štedionica a. d. Beograd – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i privrednim delatnostima, a povodom 100 godina postojanja; 

Novinsko izdavačko preduzeće Kompanija "Borba" a. d. – za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, a povodom 100 godina postojanja.

Sretenjskim ordenom trećeg stepena odlikovani su:

Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i doprinos u oblasti humanitarnih delatnosti, zdravstvenoj zaštiti i razvoju medicinske prakse; 

Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane u šest mandata – za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Slovenije;

Prof. dr Vladimir Obradović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti medicinskih nauka;

Naučni institut za veterinarstvo Srbije – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti veterinarskih nauka, a povodom 95 godina postojanja; 

Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetosti u Beogradu – za naročite zasluge u prosvetnoj delatnosti, kulturnom i pedagoškom radu u oblasti muzičke umetnosti, a povodom 85 godina postojanja; 

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u visokoškolskom obrazovanju, naučnoistraživačkom radu i razvoju u oblasti ekonomije, a povodom 85 godina postojanja;

Istorijski institut Beograd – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti istorijskih nauka, a povodom 75 godina postojanja;

Vaterpolo klub Partizan – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti sporta, a povodom 75 godina postojanja. 

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovan je Džon Kapelo, predsednik Fondacije Halijard – za naročite zasluge u očuvanju istorijskog nasleđa Srbije i kulture sećanja na Misiju "Halijard".

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su posthumno:

Dušan Duda Ivković, velikan jugoslovenske, srpske i evropske košarke, jedan od najuspešnijih evropskih trenera svih vremena – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih i sportskih delatnosti. Orden je primio sin Pavle Ivković;

Ivan Tasovac, dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima. Orden je primio brat Toma Tasovac;

Vladimir Vlada Veličković, jedan od najeminentnijih srpskih slikara – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti slikarstva. Orden je primio sin Vuk Veličković;

Miroslav Lazanski, dugogodišnji novinar, vojni analitičar i ambasador – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih delatnosti. Orden je primio sin Aleksandar Lazanski.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su:

Prof. Radmila Tonković, autorka izuzetne i jedinstvene svetske enciklopedije "Nebeske heroine sveta" – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima.

Umar Kremlev, predsednik Svetske bokserske federacije i general Aleksej Rubežnjoj, načelnik Službe bezbednosti predsednika Ruske Federacije i viši posmatrač Bokserskog saveza Ruske Federacije – za naročite zasluge i promociju bokserskog sporta u Republici Srbiji.

Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su:

Mujo Bajrović, legenda jugoslovenskog boksa, dvostruki osvajač bronzane medalje na evropskim prvenstvima – za naročite zasluge i promociju bokserskog sporta u Republici Srbiji;

Slaviša Čurović, pozorišni i filmski glumac, dugogodišnji bokserski komentator – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih delatnosti;

Stanislav Janković, bivši džudista, doživotni počasni predsednik Džudo saveza Kiparske Republike – za naročite zasluge u jačanju odnosa Republike Srbije i Kiparske Republike u oblasti sporta;

Senka Crevar, učiteljica srpskog jezika i kulture u OŠ "Gvozd" u Vrginmostu i v. d. direktora biblioteke i čitaonice "Simo Mraović Gvozd" – za naročite zasluge i postignute rezultate za Republiku Srbiju u očuvanju kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba na Kordunu i Baniji.

Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena odlikovan je posthumno potpukovnik policije Veljko Radenović, komandant policije, jedan od najvećih junaka srpske policije u sukobima na Kosovu – za uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblasti odbrane i bezbednosti. Orden je primio unuk Ilija Radenović.

Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva odlikovani su posthumno:

Milutin Dobrić, pripadnik specijalne jedinice MUP-a Smederevo, učesnik u sukobima na Kosovu. Orden je primio brat Novica Dobrić;

Slavko Jovičić, pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH, zatočenik u sarajevskim logorima tokom ratnih sukoba devedesetih, potpredsednik Saveza logoraša Republike Srpske. Orden je primila ćerka Vedrana Mijović.

Zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" odlikovan je Knut Flovik Turesen, norveški istoričar, pisac i kapetan u vojsci Kraljevine Norveške – za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovan je Džoni Dep, američki glumac – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti filmske umetnosti i promociju Republike Srbije u svetu.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su:

Dobrivoje Tanasijević (Den Tana), istaknuti sportski radnik, glumac producent i ugostitelj – za izuzetne zasluge u javnim delatnostima i promociju Republike Srbije u Sjedinjenim Državama;

Ram Bergman, izraelski filmski producent – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti filmske umetnosti i promociju Republike Srbije u svetu;

Vuk Kostić, srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume;

Međunarodni filmski festival FEST, Beograd – za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima, posebno u oblastima filmske umetnosti;

Udruženje "Klub studenata tehnike" – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima;

Muzej žrtava genocida – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u očuvanju sećanja na žrtve genocida.

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti preduzetništva odlikovani su:

Goran Janković, vlasnik kompanije INMOLDPLAST d.o.o. Požega,

Nebi Anil, generalni direktor "Teklas Automotiv".

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge u javnim i privrednim delatnostima odlikovani su:

Termomont d.o.o. Beograd, koji je izgradio tri kovid bolnice;

Holding kompanija pamučni kombinat YUMCO a.d. Vranje.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i:

ARENA Channels Group d.o.o. Beograd – za izuzetne zasluge u javnim delatnostima posebno u oblasti sportskog informisanja;

Aleksandar Rakić, elektroinženjer energetike u kompaniji Semens Energy Srbije – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u privrednim delatnostima, posebno u oblasti energetike;

Maja Kovačević, majka jedanaestoro dece iz sela Vrdila kod Kraljeva – za izuzetne zasluge, iskazanu životnu hrabrost i upornost.

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge i doprinos u sprovođenju aktivnosti na sprečavanju širenja zarazne bolesti kovid-19 odlikovani su:

Prof. dr Boris Đinđić, specijalista interne medicine u Univerzitetskom kliničkom centru Niš, načelnik kovid stacionara u Kovid bolnici Kruševac;

Maja Radojčić, medicinska sestra na Institutu za ortopediju Banjica.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i:

Dr Katarina Kostić, lekarka Hitne pomoći – za izuzetne zasluge i posebno iskazanu humanost u zdravstvenoj delatnosti;

Dr Jasminka Vučković, direktorka Fonda solidarnosti za dijagnostiku i lečenje oboljenja, stanja i povreda dece u inostranstvu „Duša djece" – za izuzetne zasluge u oblasti javnih,
humanitarnih i zdravstvenih delatnosti;

Prof. dr Predrag J. Marković, srpski istoričar i političar, direktor Instituta za savremenu istoriju – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti istorijskih nauka;

Prof. dr Ljubomirka Krkljuš, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji – za izuzetne zasluge u oblasti javne i prosvetne delatnosti;

Gojko Đogo, pisac, esejista i književni kritičar – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti književnosti;

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima odlikovani su:

Rajko Petrov Nogo, pesnik, esejista i književnik. Medalju prima supruga Ljiljana Nogo;

Mr Nikola Rackov, profesor, pijanista i radnik u kulturi;

Srđan Tatić, jedan od osnivača Saveta evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i:

Zagorka Baltić, za izuzetne zasluge u humanitarnom radu i aktivizmu u očuvanju srpske zajednice u Glini;

Radmila Berić, za izuzetne zasluge u oblasti obrazovanja i očuvanju kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba u Dalmaciji;

Petar Petrović Pepi, predstavnik Udruženja starih srpskih ratnika u Parizu – za izuzetne zasluge u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Srbije, kao i razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa Republike Srbije i Francuske Republike;

Mr Hiroši Jamasaki Vukelić, istaknuti prevodilac, novinar i pedagog za japanski jezik i
književnost – za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima i razvijanju prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Japana;

Božidar Cekić, predsednik Saveza invalida Srbije – za izuzetne zasluge u oblasti javnih i humanitarnih delatnosti.

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge u humanitarnom radu, nesebičnu pomoć i dobročinstvo:

Petar Srnić, zadužbinar koji je odlučio da tri stana u Beogradu testamentom zavešta Beogradskom univerzitetu;

Milentije Mladenović, dobrotvor iz sela Kržince koji decenijama lično učestvuje u izgradnji seoske infrastrukture.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i:

Veroljub M. Umeljić, pčelar iz Kragujevca, autor više inovacija koje olakšavaju rad u pčelinjaku – za izuzetne zasluge i doprinos u razvoju pčelarstva;

Centar za razvoj Šajkaške Novi Sad, koji je zaslužan za prenos posmrtnih ostataka Đorđa Stratimirovića u Srbiju – za izuzetne zasluge u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa;

Fondacija "Zadužbina Dositej Obradović" Beograd, zaslužna za negovanje i razvijanje prosvetiteljske tradicije Dositeja Obradovića – za izuzetne zasluge za Republiku Srbiju
i njene građane u kulturnoj i naučnoj delatnosti;

Udruženje penzionera grada Novog Sada – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti javnih delatnosti;

Zemljoradnička zadruga Azanja – za izuzetne zasluge u javnim delatnostima i uspešno reprezentovanje zadružnog poslovanja u Srbiji.

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima posebno u oblasti muzičke umetnosti odlikovani su posthumno:

Marinko Rokvić, proslavljeni srpski pevač koji je tokom svoje višedecenijske karijere snimio dvadeset jedan album, desetak singl-ploča i nekoliko kompilacija;

Merima Njegomir, istaknuta estradna umetnica, poznata između ostalog po tome što je prvi pevač narodne muzike koji je održao koncert na Kolarcu.

Zlatnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima posebno u oblasti glume odlikovani su posthumno:

Boris Komnenić, srpski glumac i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Medalju je primila majka Ruža Komnenić;

Dara Čalenić, srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica, prepoznatljiva po ulozi Dare Pavlović u filmskom serijalu "Lude godine";

Nenad Nenadović, istaknuti filmski, televizijski, glasovni i pozorišni glumac, radio i TV voditelj.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su posthumno:

Radovan Beli Marković, književnik i višestruko nagrađivani pisac – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti;

Mirjana Marić, modna kreatorka, jedna od najznačajnijih ličnosti jugoslovenske i srpske mode druge polovine dvadesetog veka, za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti umetnosti.

Srebrnom medaljom za zasluge za izuzetne zasluge u javnim delatnostima, posebno u oblasti novinarstva odlikovani su:

Vukica Lazović, novinar Glasa Zapadne Srbije i reporter Televizije Pink;

Gvozden Nikolić, direktor Glasa Zapadne Srbije, osnivač Novinske agencije RINA i reporter Prve srpske televizije.

Srebrnom medaljom za zasluge odlikovani su i:

Rade Prelić, fotograf Tanjuga već 45 godina – za izuzetne zasluge u javnim delatnostima, posebno u oblasti fotografije;

Rajko R. Karišić, umetnički fotograf, član reprezentativnih udruženja umetnika – za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima, posebno u oblasti umetničke fotografije;

Dr Radmila Mihajlović, istoričarka, prevodilac, novinar i dugogodišnji dopisnik iz Rima – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima;

Mira Ninošević, muzejska savetnica, istoričarka Narodnog muzeja u Leskovcu – za izuzetne zasluge u oblasti kulture i muzejske delatnosti.

Centralna svečanost obeležavanja Dana državnosti održana je u Marićevića jaruzi u Orašcu. U tom mestu je doneta odluka o podizanju ustanka protiv Turaka, a za vožda je izabran Karađorđe.