Mladi u medijskom ogledalu najčešće kao žrtve ili nasilnici – kako do lepšeg odraza

Žrtve ili počinioci nasilja – dva su najčešća razloga pojavljivanja mladih u medijima, pokazuje istraživanje.

"Mladi nisu objektivno i realno prikazani, onako kako stvarno jeste, imajući u vidu da na svaku vest o aktivizmu ide 13 iz crne hronike. Zaista nije situacija na terenu takva da se mladi negde samo pojavljuju u toj jednoj specifičnoj oblasti", kaže Miljana Pejić iz Krovne orgnizacije mladih.

Površan, senzacionalistički pristup izveštavanju o deci i mladima – ocena je većine istraživača koji su se bavili medijskim sadržajima o mladima.

"Ili je veselo, bezbrižno i tako u kontekstu igre i zabave, ili je negde u crnoj hronici kao akter nasilja ili kao žrtva nekog nasilja, bez ikakve osetljivosti za njihove uzrasne, razvojne potrebe. I deca i mladi se često koriste kao sredstva za privlačenje pažnje na određene vesti", rekla je profesorka Filozofskog fakulteta, dr Jelena Vranješević.

Kako medijska slika utiče na njih 

Predstavljanje mladog čoveka uglavnom negativnim epitetima preti da u nekim slučajevima kreira njihovo buduće ponašanje ili raspoloženje. Psiholozi to opisuju efektom samoispunjujućih proročanstava.

"Kada nekoga etiketiramo na određeni način, onda imamo određena očekivanja od tog nekog i taj neko vrlo brzo počne da odgovara na ta očekivanja. Dakle, ako je slika o detetu i mladoj osobi kao nekome ko je nezreo, nesamostalan, neodgovoran, nekompetentan, potencijalno i nasilan, mi onda od te osobe i ne očekujemo ništa konstruktivno dok ne poraste i to je slika koju, zapravo, deca i mladi internalizuju, usvajaju", dodaje profesorka Vranješević.

Takvoj slici mladi, ipak, žele da se suprotstave, ali za to, kažu, ne dobijaju dovoljno prilika. Problem je, ističu stručnjaci, što i kada imaju prostor, uglavnom su prikazani pasivno. Aktivno učešće je veoma retko.

"Često vidimo da ukoliko se govori o nekoj temi od važnosti za mlade, opet se intervjuišu samo državni zvaničnici, institucije, a da nemamo tu perspektivu mlade osobe. Propuštamo prosečnu mladu osobu, koja ima neka svoja interesovanja, koja želi da živi dostojanstven život, da ima slobode da se interesuje za razne teme. O takvoj mladoj osobi mi ne izveštavamo u ovom trenutku i ona nema adekvatan medijski prostor", kaže Miljana Pejić iz Krovne orgnizacije mladih.

Šta zanima mlade 

Prostor bi mogao da bude drugačiji, kažu upućeni, ukoliko bi određene teme dobile svoje mesto u njemu.

"Jedno od rešenja za takvu situaciju zapravo bi bilo da se medijima da podrška i da se finansiraju sadržaji koji možda nisu komercijalno toliko zanimljivi, ali su važni za društvo u smislu promovisanja pozitivne slike mladih", smatra sociolog Dalibor Petrović.

U Krovnoj organizaciji mladih objašnjavaju koje su teme njima važne.

"Od zapošljavanja, obrazovanja, kulturnih sadržaja, pomenutog aktivizma, volontiranja mladih. To su sve neke teme koje su mladima poprilično važne", isiče Miljana Pejić.

O jednoj temi – vakcinaciji mladih – mediji su, navodi se u istraživanju, odgovorno izveštavali.

To se ne može reći i za izveštavanje o mladima iz osetljivih grupa – samo pet odsto prostora bilo je posvećeno mladima sa invaliditetom, onima u lošoj materijalnoj situaciji, pripadnicima manjinske nacije ili različite seksualne orijentacije.