Lakše nam je da pošaljemo smajli nego "smešno je" – da li emodžiji "kvare" jezik

Slika se odavno preselila i u pisanu komunikaciju, pa nam je lakše da pošaljemo smajlija, nego da napišemo "smešno je". Ko zna, zapravo, da li bismo i umeli sve emocije da dočaramo kao što to rade emodžiji i emotikoni.

Slobodan Novokmet, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da bi ukoliko posmatramo s negativne strane, psiholozi i lingvisti rekli da emotikoni "kvare" jezik, odnosno smanjuju naše izražajne sposobnosti kada se dopisujemo.

"Koristimo manji fond reči, bivamo u neprilici da svoje emocije ne verbalizujemo. To utiče na naše mišljenje, apstraktno razmišljanje", objašnjava Novokmet. Ističe, međutim, da emotikoni ne postoje bez razloga.

"Imaju neku komunikativnu funkciju u internetskom jeziku. Pokazuju, pre svega, naše emocije, koje ne možemo tek tako da izrazimo u pisanoj komunikaciji kada nismo uživo prisutni sa nekom osobom. Nadomešćuju ono što nedostaje: mimiku, gestove, a što je integralni deo komunikacije", napominje gost Beogradske hronike.

Prema njegovim rečima, emotikoni mogu da stvore opuštenu atmosferu u pisanoj komunikaciji.

"Mogu da oslobode razgovor, da možda neke konvencije koje su negativne – ublaže. Ako želite neku lošu vest da prenesete, vi je malo ublažite emodžijem", navodi Novokmet.

Na pitanje da li su emotikoni dozvoljeni u poslovnoj komunikaciji, kaže da takva komunikacija podrazumeva vrstu profesionalnosti, te da im tu nije mesto. "Emodžiji su i dalje rezervisani ili makar bi trebalo da budu, za neformalni vid komunikacije", kaže Novokmet.

Da li jezik emotikona može da bude univerzalni

Bilo je pokušaja da se uvede jedan univerzalni jezik, koji bi razumeli svi ljudi sveta, kao esperanto. Nije uspelo.

Gost Beogradske hronike objašnjava da ima preko 3.500 emotikona, koji su definisani, te da većinu njih interperetiramo na isti način, ali da moramo da uzmemo u obzir razlike između zemalja, podneblja i kultura, te da se ne može reći da bi jezik emotikona mogao da bude vrsta univerzalnog jezika.

"Japanci, recimo, imaju svoj sistem emodžija i emotikona koji se razlikuje od kulture kojoj mi pripadamo. Moramo da uzmemo u obzir i generacijski jaz", navodi Novokmet.

Govoreći o znakovima interpunkcije u SMS komunikaciji, kaže da mlađe asociraju na strogost, normu. "Kad nema interpunkcije, kada rečenica počinje malim slovom i kada nema tačke na kraju, to ih asocira na neformalnost, opuštenost razgovora. Mlađi više teže tome", zaključuje Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.