Ristići svoju imovinu u Podujevu gledaju sa obližnjeg brda, kažu da će se za povraćaj boriti i unuci

Porodica Ristić iz Velike Reke kod Podujeva bila je 1999. godine prinuđena da napusti svoje imanje i veliku imovinu. Svi stambeni objekti su im uništeni, a dvadeset hektara zemlje Albanci koriste kao svoju. Da vrate u posed imovinu trenutno ne mogu, a iz bezbednosnih razloga u Podujevo ne idu iako žive u susednoj Kuršumliji.

Uz veliki trud, porodica Ristić je uspela da stvori skromno seosko gazdinstvo u Kosaničkoj Rači kod Kuršumlije, kako bi bila blizu svog sela u Podujevu gde im je sve ostalo.

"Ostalo nam je preko 20 hektara zemlje, šest kuća, četiri ambara, dve štale, garaže, strugare, stolarska radionica, hektar šume sve posečeno, posečeno voće tri hektara... Nismo mogli to da povratimo, nismo ništa prodali", kaže Milovan Ristić iz Velike Reke kod Podujeva.

Mladen Ristić kaže da su morali da dođu u Raču, gde se on i oženio i formirao svoju porodicu, ima i troje dece. "Trenutno ne radim nigde", dodaje Mladen Ristić.

Sa dvojicom sinova, snahom i unucima žive od stočarstva. Poljoprivredom su se oduvek bavili, pa plodnu ravnicu u Podujevu ništa ne može da im zameni. Svojih 20 hektara ne pomišljaju da prodaju. Kažu da će porodičnu zemlju potraživati i unuci.

"Dok smo sve to prebrodili, išlo se na posao, sad sam u penziji. U penziju kada sam otišla, bolest stigla, ali dobro, deca su dobro, pa ide se napred", naglašava Milijana Ristić.

Milisav Ristić naglašava da obrađuju dosta zemlje, oko pet, šest hektara. Oko stoke pomažu i najmlađi.

Mladen podseća da su Podujevo i Rača udaljeni dvadesetak kilometara.

"Tako blizu, a tako daleko. Tu nam je maltene prošetamo, pogledamo sa brda, vidimo svoje rodno mesto, gde smo proveli deo života i gde nam je sada nedostupno i sada ne možemo da odemo. Pitanje je šta će biti sa tom našom imovinom, još uvek nismo naplatili odštetu, oni su nam to uzurpirali", naglašava Mladen Ristić.

Prave domaći sir, imaju mleko, jaja i meso. Za sve ostalo se snalaze. Sve bi bilo drugačije kada bi se vratili u Podujevo, ali niko ne može da garantuje da će njihova deca živeti slobodno, što je njihov jedini uslov.