Priče o potrazi za udobnim gaćama su #metoo iz industrije konfekcije

Kada je jedna Vanja prokomentarisala objavu domaćeg brenda na Instagramu da se, da parafraziramo, ne predstavlja za "body positive" ako to zaista nije, usledila je lavina negativnih reakcija. Ne na njen komentar već na kampanju kompanije, ali i na reakciju koju je, u ime brenda, ostavio zaposleni zadužen za vođenje društvenih mreža.

Otvorilo se nekoliko važnih pitanja i ukazalo na mnogo problema koji prate sve osobe koje ne izgledaju kao top modeli, "plus sajz" modeli ili bilo koji drugi model koji se može podvesti pod neku uobičajenu veličinu od XS do XL.

Brojni brendovi – domaći i strani – ne vide zaradu u izradi ili šivenju modela koji nisu "standardnih" veličina. Dokaz za to su komadi koji ostanu neprodati i posle rasprodaja. I  po sniženim cenama teško se prodaju ili izuzetno mali ili veliki brojevi. One veličine koje nosi najveći broj ljudi – S, M i L, rasprodaju se brzo i po punoj ceni.

O neisplativosti šivenja modela velikih brojeva nam svedoči i influenserka Tatjana Stojanovski, koja dizajnira odeću.

"Pravljenje modela za mnogo veću veličinu nego za malu je mnogo različito i traži mnogo više ljudi, vremena i novca za samu izradu. Mislim da je brendovima, ako ništa drugo, lakše i unosnije da proizvode serijski samo veličine S, M i L. Industrija je tu da zaradi pre svega i samo menjanje tih standarda iziskuje i vreme i novac, i zato je lakše brendovima da se bave prodajom tih univerzalih i uniformisanih veličina", priča nam Tatjana.

Ko piše "knjige standarda"? 

Oni koji se ne uklapaju u prosek – bilo po visini ili obimu – mogu da dožive i veliku neprijatnost dok i radnji nastoje da pronađu udoban donji veš, odeću ili obuću. Najčešće su na meti kritika žene koje, prema procenama okoline, treba da povedu računa o svom fizičkom izgledu.

"Žene su mi pisale da su doživele situacije da uđu u prodavnicu i da im sa vrata prodavačice kažu 'mi nemamo velike brojeve', što je strašno. Ja sam doživela u porođajnoj sali da je došao anesteziolog i prvo što je rekao bilo je: 'mnogo si lepa, ali prva stvar koju treba da uradiš posle porođaja je da smršaš'. Društvo je toliko opterećeno izgledom i mršavošću da je izgleda veći greh biti gojazan nego biti kriminalac", ističe Tatjana.

Dešava se i da neko ko nosi patike 48, mora da skupi nogu u 47 jer u Srbiji nije mogao da kupi veće, neko da nosi džemper kratkih rukava jer je visok i ima duge ruke, neko da podvrće nogavice ako je nizak.

Gotovo da nema osobe koja bar jednom nije morala nešto da prekroji ili prilagodi sebi jer nije idealne građe ili obima koji se kvalifikuje kao standardan.

A to nasilje ume da preraste u autodestrukciju, pa i u mržnju prema sopstvenom telu koje ne može da uđe u kalup. I prođu godine, pa i decenije, dok se to telo koje je rađalo, dojilo, mršavilo i gojilo se, ili je prosto takvo, ne prihvati u potpunosti. Mnogi to nikada ne prevaziđu.

"Svi mi koji nismo krojeni po nekim standardima dolazimo u situaciju da ili nemamo šta da nosimo ili mislimo da sa nama nešto nije u redu jer nam garderoba ne odgovara. Garderoba je tu da odgovara nama, a ne mi da se prilagođavamo njoj", stav je naše sagovornice. 

Samo dodavanje prefiksa "plus" i "minus" u odrednicama "plus sajz" i "minus sajz" deluje degradirajuće na sve one ljude koji se ne uklapaju u standard veličine.

"Ako si ekstra-smol onda treba da kupuješ na odeljenju dečije odeće jer si minus, ako si plus onda moraš da kupuješ u odeljku za trudnice. To je industrija i treba da shvatimo da to nema veze sa nama i sa našim emocijama. Mi na te stvari reagujemo veoma emotivno i ljutimo se na industriju, a industrija je veća od pojedinca. Na to treba gledati sa rezervom. Prvo treba da znamo ko smo i šta smo, a onda nam industrija ne može ništa", naglašava Tatjana Stojanovski.

Šta je body positive pokret i šta znači u Srbiji?

Žudnja žena da budu savršeno lepe i savršeno zgodne nije novina, nije nastala sa pojavom Fejsbuka i Instagrama, ali je znatno pojačana od kada svetom gospodare društvene mreže. 

Iz te patnje i želje za savršenim telom rodio se "body positive" pokret, koji afirmiše da treba voleti sebe i sa "manama", viškovima, manjkovima, promenama na telu.

I taj trend, kao i sve što dolazi sa strane i preko društvenih mreža, nije zaobišao Srbiju. Ipak, kako ističe Tatjana Stojanovski, u našem društvu je pomalo "otišao u ekstrem" što je rezultat, kaže, nerazumevanja suštine.

"To (body positive) ne znači da ćemo se svi koji imamo višak kilograma uhvatiti za ruke i biće nam super. Ne, naprotiv. 'Bodi pozitiviti'  nema jedno značenje nego je jednostavno volja jednog pojedinca da voli sebe takav kakav jeste, ali da ujedno na sebi radi bez prestanka. To ne znači da se prepustimo svojim manama i onome što ne valja pod parolom 'to je bodi pozitiviti'. Konstantna ljubav prema sebi znači menjati se konstantno na bolje", poručuje Tatjana.

Višak i manjak kilograma, strije, celulit, višak kože na stomaku nakon porođaja, opuštene grudi posle dojenja, velika stopala ili šira ramena i bokovi možda nisu po "knjizi standarda" pravljenih za maksimizaciju profita, ali jesu za čoveka. I kao takvi su za prihvatanje, nikako za samoprezir i autodestrukciju.