Deda Radoljub sedam decenija nije bio kod lekara – ne mari za godine, a još može i kolo da zaigra

U devetoj deceniji Radoljuba Filipovića jedino sluh slabije služi, ali zato je u domaćinstvu prvi ranoranilac. Rasterećen je težih poslova, a posvetio se ovčarstvu. Pre sedamdeset godina imao je poslednji susret sa lekarima i to na pregledu zbog odlaska u vojsku.

"Da sam nekad zanemogao nikad nisam. Jok. Popijem neku rakiju, popijem kavu i to ti je. I čuvam malo ovce ko stariji čovek i eto", kaže Radoljub Filipović.

Njegov bratanac Bratislav, koji ima sedamdeset godina, kaže da je stric u piću i jelu uvek bio umeren, ali zato uvek aktivan i u pokretu.

"Služi ga zdravlje 'vala bogu. Dva puta se ženio. On jedno slovo ne zna, nepismen čovek, ali pismeniji od njega nema. Idi nešto da ga prevariš, nema kakvi, taj sve zna. Njega ne može prevariti niko. Nema. Ljudi koji su školovani, pismeni, neđe zaglave robije, pogreše u životu, ali on to do danas nije uradio nikad. Uvek je poštovao zakon, cenio drugoga i sebe, znači nikada nije u životu pogrešio", navodi Bratislav Filipović.

Pre desetak godina kupio je konja u Smederevskoj Palanci i doveo ga peške do Duškovaca. Kratko ga je zadržao, jer je kaže bio nestašan i nije dozvolio da se jaše.

"Nismo smeli što se ujeda i bije se nogama. Te ga odvedem u Čačak te prodam. Bio vašer neki. Dam i sve dam muzici, pevačici. Pa bolje što sam dao nego doktoru", ističe Radoljub Filipović.

Još ima kondicije, pa kao mladić zaigra u kolu na iznenađenje mladih. Zdrava hrana i rad su mu, kaže, omogućili da ne mari za godine, nego živi kako ga noge nose, dok god srce vuče.