U kakvoj zgradi bi stručnjak za zemljotrese kupio stan

Profesor Radomir Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, nakon čega je odlučio da ceo svoj život i veoma impresivnu karijeru, koja traje skoro 60 godina, posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa.

Folić je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da su svi razorni zemljotresi koji su se u prošlosti dogodili bili povod da se društvo brani time što će dati preporuke za projektovanje seizmički otpornih konstrukcija.

Kao referencu naveo je jake zemljotrese koji su 1964. i 1965. godine pogodili Japan, kada su se prvi put pojavile i preporuke za projektovanje seizmički otpornih konstrukcija, koje su se menjale sa novim potresima.

"Japanci su imali jak zemljotres 1995. i odmah već krajem te godine menjali propise i 2000. godine, u Oklendu, na Novom Zelandu, bila je svetska konferencija pa smo dobili njihove propise koji su donešeni 1999. godine", rekao je Folić koji je i predsednik Saveza građevinskih inženjera Srbije.

Na pitanje da li su sigurnije zgrade građene u Titovo vreme, odgovara da ne treba praviti takvu ideološku periodizaciju, ali je i dodao da su se zgrade građene od 1964. na ovamo daleko bolje pokazale prilikom zemljotresa.

Bezbednije ne znači i mnogo skuplje 

Profesor ističe i da rad u skladu sa ovim preporukama zanemarljivo uvećava cenu izgradnje objekta.

"Vlada mišljenje da je daleko skuplje graditi seizmički otporne konstrukcije a imamo mnogo analiza, radi se o nekoliko procenata. Ali zato smo vrlo galantni kada je u pitanju enterijer", kaže Folić.

Ističe da su ponekad investitori ti koji su voljni da uštede na uštrb ovih propisa, ali da to češće rade izvođači radova - iako se, kako kaže, tu ne može mnogo uštedeti.

"Imao sam problema na Banjici, gde sam vodio nadzor, gde meni armirač kojem objašnjavam šta da uradi, kaže - 'ma šta vi meni pričate, ja 30 godina tako radim a vi meni pričate'", prisetio je Folić.

Prema njegovim rečima, problem je ponekad u stručnosti projektanta, izvođača, ali i stručnosti nadzornog organa koji je, kako kaže, ključan jer se on mora upoznati sa projektom iako je prošao tehničku kontrolu.

Dodaje da u praksi nije tako, te da su uslovi u inostranstvu mnogo bolji.

"Viša matematika" za laike 

Na pitanje kako oni koji kupuju stan mogu da znaju da li su poštovani tehnički propisi koji štite od zemljotresa, odgovara da je to vrlo teško.

Iako kaže da su zgrade izgrađene posle 1964. godine daleko bolje i sigurnije, on lično bi, ističe, kupio novogradnju.

"Ali moram da kažem, radi istine zbog onih koji prodaju stanove u starim zgradama - stare zidane zgrade, ako imaju međuspratnu konstrukciju armiranobetonsku, dobro povezanu sa zidovima, te zgrade se vrlo solidno ponašaju", rekao je Folić.

Ističe da starogradnja može biti vrlo kvalitetna, te da je bitan element - zastupljenost zidova u dva upravna pravca.

Kao primer loše gradnje, naveo je objekat u Bečićima koji je stradao u zemljotresu, jer podužni pravac nije imao dovoljno zidova.

Na pitanje gde se skloniti od zemljotresa, profesor kaže - tamo gde su armiranobetonske konstrukcije.

"Ne bi trebalo ispod stepeništa, posebno ne ako nemaju podesne nosače, stepenice su vrlo osetljive a značajne su za evakuaciju. Drugo, mi imamo velike probleme u sudaru susednih objekata ako nemaju dilataciju. Propisi su jasni - zavisno od visine, određuje se koliki je razmak, koliko je gep. Takođe, zidovi koji nemaju nikakva pojačanja - oni imaju dijagonalne prsline vrlo često u samoj ravni, a najopasnije je kad nisu dobro povezani, van svoje ravni se ruše", kaže Folić.

Objašnjava i kako se u građevinarstvu određuje otpornost za dva upravna pravca.

"Zastupljenost zidova u oba pravca u procentima se u evropskim normama daje i upoređuje se sa ukupnom bruto površinom. I taj procenat određuje najlakše otpornost za dva upravna pravca", ističe Folić.