Meso bira debljina novčanika, na pijacama ima svega i svačega

Da li će nam na trpezu doći bela vodnjikasta piletina ili bledo parče svinjskog vrata – pre svega zavisi od načina ishrane i zdravlja životinja. A u toj hrani ima, kažu stručnjaci, svačega.

Dragan Šefer sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu kaže da iako aditivi bude ružne asocijacije, s druge strane mnogi od njih služe za zaštitu zdravlja životinja i za poboljšanje njihovih proizvodnih rezultata.

"Antibiotici su se ranije koristili u hrani za životinje u cilju stimulacije rasta, a danas se antibiotici koriste samo u terapijske svrhe, kada je životinja bolesna", dodaje Šefer.

Kupcima je važno da pronađu kvalitetne i zdravstveno bezbedne proizvode. S tim su saglasni i proizvođači.

Vlasnik mesare Branko Mijajlović napominje da sarađuje isključivo sa domaćim proizvođačima junećeg, jagnjećeg, pilećeg i svinjskog mesa. Tu možemo da ispratimo kompletnu proceduru od proizvodnje na farmi, preko klanice i na kraju prodavnice gde se to meso seče, obrađuje i prodaje kupcima, navodi Mijajlović.

Milica Popović iz kompanije "Delez Srbija" kaže da se kontrole mesa koji se prodaju u njihovim trgovinskim objektima sprovode i u akreditovanim laboratorijama, kao i u maloprodajnim objektima kako pri prijemu svežeg mesa, tako i dok se ona nalazi u rashladnim vitrinama.

Devedeset osam odsto svežeg mesa dolazi sa lokalnih farmi iz Srbije. Određen procenat uvozimo iz Hrvatske, Italije i Holandije, naglašava Popovićeva.

Izbor mesa zavisi i od dubine novčanika. Iz nacionalne organizacije potrošača kažu da je kriza učinila svoje – te da se kupci najviše opredeljuju za piletinu i svinjsko meso. Dok je mali broj onih koji kupuju junetinu i teletinu.

A da li proizvođači i prodavci nude bezbedne proizvode i posluju li odgovorno, kontroliše veterinarska inspekcija.

Načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije Zoran Ivanović upozotrava na činjenicu da se na zelenim pijacama prodaje "sve i svašta". "Apelujem na potrošače da ne kupuju hranu životinjskog porekla na tim mestima budući da takva hrana nije prošla veterinarsku sanitarnu kontrolu, odnosno nadzor prilikom uvoza", dodaje Ivanović.

Nepoverenje i sumnjičavost kupaca nije retkost. Najveća odgovornost za bezbednost mesa je na proizvođačima. Kupci bi trebalo da obrate pažnju na deklaraciju na proizvodima, i da budu pažljiviji pri donošenju odluke gde kupuju meso.