Crna Trava je sve praznija i starija, u nekim mahalama po jedan stanovnik

Mame raskošnim koloritom padine iznad Vlasine. I zaglušujućom tišinom. Na putu ka Crnoj Travi nema kuća i naselja. Davno opustela, skrivena su visoko u brdima pa su porodični koreni jedini pouzdani putokazi.

U mahali Belčine smeštenoj daleko od glavnih puteva na 900 metara nadmorske visine poslednji put dečji plač se čuo davne 1953. Od tada su se kuće praznile, puteve prekrivalo rastinje i lišće da bi potpuno utihnula devedesetih godina prošlog veka.

Prazna je i mahala Šaravićeve. Zatvara se s prvim jesenjim danima. I bračni par Bukvić uskoro kreće put Beograda, da ih blato i sneg ne zarobe.

"Kad je zima ovde ne može da se živi, zaista tu nema puteva, nema uslova, daleko je", kaže Zdenka Bukvić iz Beograda

Ruska prostranstva Simeon Stojičić prošle godine zamenio je crnotravskim. Na 1.200 metara u mahali Ivićve stvorio je raj. Uživanje ne remete četiri kilometra gotovo nepristupačnog šumskog puta.

"Samoća je lepota živa, ja nisam sam sviram tamburu, pravim tambure, rinem sneg", kaže Simeon.

Potomak kolonizovanih Crnotravaca vratio se pre dve decenije iz Vojvodine na dedovinu. Do jedinog stanovnika mahale Todorovce dovodi samo upornost, uprkos neminovnim oštećenjima vozila.

"Nije ni prošle ni ove godine jedan kamičak bačen, to što ima malo kamena to smo mi prošle godine o svom trošku 40 kubika kamena bacili, iskopali kanal za vodu", kaže Rade Jakovljević iz mahale Todorovce.

Da su mahalski putevi loši znaju i nadležni. Većina nije nalik putu za Gornju Kozarnicu sređenom letos.

"Ne izgledaju baš svi tako, neki su zemljani jer stvarno nemamo sredstva mi smo imali nekih četiri miliona dinara da posipamo 500 kilometra, svuda po malo", kaže Milča Savić, direktor JP za komunalnu i putnu delatnost Crne Trave.

Biće i gore, jer tužbe za uzurpiranu imovinu kroz mahalske puteve koje su sami građani pravili samo pljušte.

 "To je rađeno pre 50 godina i sada oni tuže opštinu za nadoknadu štete i mi ćemo najverovatnije sledeće godine da uđemo u blokadu", kaže Dejan Stamenković, pomoćnik predsednika Opštine Crna Trava.

Sliku Crne Trave mogla bi da promeni sloga i ulaganja svih koji sa ponosom napominju da su potomci čuvenih neimara. Zima samo što nije. Samoću, često u mraku, okovanu snegom, razbiće gdekad zvuk prima i tamburice.