Otvoren restaurirani rečni monitor "Sava", brod s kojeg su 1914. ispaljeni prvi topovski hici na Beograd

Nebojša Stefanović istakao je, obraćajući se okupljenim građanima, da danas slavimo slobodu koju olako shvataju samo oni kojima nije bila uskraćivana.

"Srbija nije imala u svojoj istoriji taj luksuz da može da kaže da je uvek bila slobodna. Morala je da je izbori. Nijedna druga učesnica Prvog svetskog rata nije tako skupo platila cenu slobode. Srbija je u ovom ratu izgubila jednu trećinu svog stanovništva, od čega 60 odsto svoje muške populacije. Ogromna je žrtva koju je naš narod platio da bi bio slobodan", rekao je Stefanović.

Dodaje da je tom prilikom stradala i naša prestonica, grad poseban po mnogo čemu, pa tako i po činjenici da je razaran i obnavljan više od četrdeset puta. 

Prema njegovim rečima, upravo ta volja za borbom i stalna težnja da, uprkos brojnim padovima, ustajemo sve jači, bolji i spremniji za nove pobede, dovela je danas Beograd među najuređenije gradove Evrope i sveta i učinila ga najlepšim ogledalom Srbije.

"Od istorijskog poklika vojvode Živojina Mišića 'Sa nepokolebljivom verom i nadom junaci, napred u otadžbinu', kojim je počeo proboj Solunskog fronta, pa do ulaska u Beograd, pod komandom vojvode Petra Bojovića i konačne slobode od austrougarske okupacije, ovaj narod pun časti i ponosa, koji je uvek bio spreman da dâ život za svoju zemlju, iscrtao je sebi put sjajne i velike budućnosti. Tu budućnost živimo mi, potomci tog naroda koji se borio za svoju slobodu, noseći svest o njihovim žrtvama i herojstvu", poručio je Stefanović.

Kako je ministar odbrane rekao, drugi su bili u pravu kada su nama još pre jednog veka govorili da će imenom Srbija biti ispisivane najsvetlije i najsvetije stranice istorije, a o tome govori i rečni monitor "Sava" – simbol nepobedivosti Srbije i ujedno neprocenjivo kulturno dobro naše zemlje.

"Upravo sa ovog broda, koji je napravljen 1904. godine, a zatim bio jedan od deset monitora austrougarske mornarice, ispaljen je prvi hitac na Beograd i početak Prvog svetskog rata. On je tada bio ‘Bodrog’. Nakon toga je promenio ime i u oslobođenju postao rečni monitor ‘Sava’", naveo je ministar.

Istakao je da on danas simbolizuje i nepristajanje našeg naroda na ništa manje od slobode i nezavisnosti.

"Sa ovog mesta podsećaće nas sve na to kakav je bio i ostao srpski narod, možda najbolje opisan rečima češkog književnika Ervina Kiša. Kiš, jedan od učesnika Kolubarske bitke, opisao je da je tek u Srbiji 1914. godine shvatio da je sloboda malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih, jer je upravo volja ona neumitna sila koja može savladati sve", ukazao je Stefanović.

On je zahvalio ljudima iz Vojnog muzeja i Grada Beograda.

"Želim svima da zahvalim na ogromnom radu, videćete kako su veličanstveno restaurirali ovaj brod. Moći ćete da ga obiđete i ta postavka biće na raspolaganju. I to je još jedan od simbola i naše pobede i naše slobode", naglasio je ministar.

Kaže da je razgovarao i sa gradonačelnikom i sa ljudima iz Vojnog muzeja, i da imaju nameru da ovde postave i jednu podmornicu i nekoliko drugih eksponata, koje Vojni muzej ima.

"I želimo da poklonimo Beograđanima jednu veličanstvenu postavku, da mogu da vide deo istorije svoje zemlje, da budu ponosni na svoju vojsku koja je ne samo oslobodila ovaj grad već je i danas uvek tu gde treba svom narodu", naglasio je Stefanović.

On je pozvao Beograđane i sve druge građane naše zemlje da obiđu ovu, nekada rečnu neman fascinantne biografije, da dovedu svoju decu i upoznaju ih sa istorijom naše otadžbine, koja je puna herojstva i žrtvovanja.

"Ali i da pogledaju nešto što ne treba da zaborave, a to je koliko je naš narod propatio i koliko je bio spreman da se bori da bismo imali svoju slobodu. Neka je večna slava svim oslobodiocima Beograda! Hvala im na Beogradu koji su za nas izborili, uz naše obećanje da ćemo tu slobodu večno čuvati. Živela Srbija!", poručio je ministar Stefanović.

Radojičić: Srpski narod je bio jedna od najvećih žrtava Prvog svetskog rata

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić podsetio je da je na današnji dan pre 103 godine, hrabra srpska vojska, na čelu sa Petrom Bojovićem, oslobodila Beograd.

"Posle 600 kilometara puta, posle 40 dana od proboja Solunskog fronta, tri godine golgote su prethodile tom oslobođenju. A već 21. decembra 2020. godine, od Francuske srpska vojska je dobila Krst vitezova Legije časti. I već tada, cela Evropa i ceo svet je odao veliku počast srpskoj vojsci na svemu onome što je uradila u Prvom svetskom ratu", istakao je gradonačelnik Radojičić.

Ali, kako je dodao, moramo se još jednom setiti da je srpski narod bio jedan od najvećih žrtava i tog rata.

"Skoro milion i 300 hiljada žrtava je srpski narod dao za borbu u Prvom svetskom ratu. Četiristo hiljada vojnika i preko osamsto hiljada civila koji su ubijeni ili su umrli od bolesti ili gladi i iscrpljenosti", ukazao je gradonačelnik Beograda.

Prema njegovim rečima, sve to je zavet srpskom slobodarskom duhu, srpskoj posvećenosti pravdi i duhu nesalomivosti.

"Malo je gradova i naroda na svetu koji su toliku žrtvu dali za slobodu i za pravdu u celoj Evropi i celome svetu. I srpska vojska ostaje simbol i slobode i pravdoljubivosti i nesalomivosti duha", istakao je Radojičić.

U Beogradu, kako je rekao, imamo mnogo svedoka koji nas podsećaju na period Prvog svetskog rata.

"Kosturnica na Novom groblju, Kosturnica braniocima na Kalemegdanu, Spomenik Petru Bojoviću, Spomenik Franše d'Epereu, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik neznanom junaku, Osmatračnica sa Kajmakčalana u Pionirskom parku samo su neka od mesta koja nas, a i nove generacije, podsećaju na sve ono što su naši heroji uradili u Prvom svetskom ratu", istakao je gradonačelnik Beograda.

Kako je naglasio, i ovo veče i predstava koja je prikazana, samo su deo podsećanja na tu našu divnu, hrabru istoriju i prošlost i sve ono što su naši heroji i žrtve u prethodnim ratovima, pre svega u Prvom svetskom ratu, dali za slobodu Beograda.

"Naša dužnost je da taj slobodarski duh prenosimo na nove generacije i na ovaj način dajemo doprinos i tome", poručio je gradonačelnik Beograda.

U nastavku svečanosti prikazan je, dokumentarni film "Rečni monitor Sava" u produkciji VFC "Zastava film", a izvedena je i predstava 1918: Poslednja ratna godina, po romanu Aleksandra Gatalice, koja je završena izvođenjem numere Kreće se lađa francuska.

Svečanom otvaranju prisustvovali su i članovi Kolegijuma ministra odbrane i Kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kao i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Kulturno dobro "Sava", bivši "Bodrog", od strateškog je značaja za Srbiju, jer je krucijalni dokaz o tome kako je započeo Prvi svetski rat. Reč je o raritetu svetskih razmera – to je jedini preostali bojni brod iz grupe rečnih monitora sa kojih je izvršen prvi artiljerijski udar u Prvom svetskom ratu i jedan od deset plovila tog tipa na svetu.