Novac nije jedini motiv za otmicu - ko je lak plen i zašto se treba čuvati "tipera"

Prof. dr Darko Marinković sa Policijsko-kriminalističke akademije kaže da otmica kao krivično delo može biti veoma komplikovana, budući da u nekim slučajevima kada se prijavi nestanak nije odmah jasno da je reč o otmici.

"Imamo situacije da lice nestane, da se ne ispostave zahtevi za novcem ili tome slično, i da se posle nekog vremena nađe leš tog lica i ustvari se ispostavi da je razlog otmice bilo ubistvo. U nekim situacijama bude kristalno jasno, odmah nakon što lice bude oteto ispostave se zahtevi otmičara porodici ili bliskim licima i po pravilu se traži novac ili neka druga korist. Neke specifične vrste otmice su takve da prinude lice da nešto učini, ne učini ili trpi", rekao je prof. Marinković gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Ističe da je za otkrivanje počinioca ključan uviđaj, kao i da je lakše razrešiti otmicu u koju je uključen veći broj ljudi, nego kada neko to učini sam. Idelano za razrešenje je, objašnjava, kada ima očevidaca i kada policija zna gde je otmica izvršena.

Od ključne su važnosti i biološki dokazi, budući da u forenzici važi da svaka dlaka može da odvede na robiju.

"Ako je došlo do kontakta, do pružanja otpora, ako je oteti imao možda telohranitelja, velika je mogućnost da ima tragova krvi, pljuvačke, dlake", kaže prof. Marinković.

Istragom koordinira kriminalista koji je na terenu, koji umrežava delatnosti, povezuje forenzičke sa drugim dokazima i on je taj koji donosi zaključak u kom pravcu istraga treba da ide.

Šta su motivi

Govoreći o tome koliko su otmice učestale u našoj zemlji, profesor je naglasio da se deo njih i ne prijavi policiji. 

"Prema saznanjima i evidenciji MUP-a, kod nas je 11-12 otmica na godišnjem nivou, otprilike svakih 35 dana bude jedna otmica. Najveći deo njih bude rasvetljen", istakao je profesor.

Dodao je i da je u prošlosti bilo mnogo otmica koje su uznemiravale javnost, posebno devedesetih godina kada je Zemunski klan bio na vrhuncu moći.

"Meta takvih otmica bile su osobe koje su u svetu biznisa, koje su raspolagale velikom sumom novca, i te otmice su u najvećem procentu bile uspešne i pripadnici kriminalističkih grupa došli su do ogromne sume novca koji su kasnije plasirali i na narko tržište i slično", rekao je dr Marinković.

U takvim iznuđivačkim otmicama, bira se žrtva koja je novčano moćna. Ipak, motiv za otmicu nije uvek novac, već one mogu biti motivisane političkim ili nekim drugim razlogom.

"Otmica deteta je poseban vid otmice koji može biti takođe motivisan raznim razlozima. Jedan vid otmice, dešavao se i kod nas nažalost - dete bude oteto sa ciljem da bude seksualno zlostavljano i na kraju bude lišeno života. Ali mnogo češće se dešava, to pokazuje praksa i kod nas i u svetu, da se otmice deteta dešavaju vrlo često od strane jednog roditelja u brakorazvodnim parnicima. Odvodi dete u drugi grad, drugo mesto življenja, pokušava da prikrije identitet, da bi ostvario to svoje roditeljsko pravo na uštrb drugog roditelja", kaže prof Marinković.

Dodaje da su relativno česte otmice dužnika, odnosno osoba koja uzimaju novac na zajam.

"Imamo situaciju gde jedna strana pozajmljuje novac, a druga uzima, ali ta potraživanja mogu da budu i iz drugog osnova. Često se dešava da i u kriminalnom miljeu bude neravnomerna raspodela novca, pa se dešava da jedno lice bude oteto od strane drugog lica. Postoji neko potraživanje dakle i cilj je da oteto lice ispuni obavezu. Vrlo često se takve otmice dešavaju unutar kriminalnog miljea ili na rubovima kriminalnog miljea. Vrlo često zelenaši budu ti koji otmu svoje dužnike i pokušavaju da ih prinude da vrate novac", kaže profesor.

Ističe da je specifično za takve otmice da one mogu biti veoma surove.

"Kriminalci ne prezaju da nanesu teške telesne povrede, da zlostavljaju i muče otetog, sve sa ciljem da ga prinude. Opet, jednim delom se rukovode time da ako se sve to dešava u kriminalnom miljeu, da ostaje u kriminalnom miljeu, da se neće prijaviti policiji jer vrlo često ta potraživanja potiču iz kriminalnih aktivnosti", napominje profesor.

Ko su "tiperi"

Dodaje da važnu ulogu kod otmice ljudi visokopozicioniranih u svetu biznisa imaju tzv. "tiperi", odnosno osobe iz bliskog okruženja koje odaju ključne informacije na osnovu kojih se za samo kidnapovanje bira situacija kada je žrtva najranjivija.

Ti ljudi sa organizatorima komuniciraju isključivo preko posrednika. U praksi i jedni i drugi dobijaju od 10 do 30 odsto plena, dok najveći deo ostane organizatoru.

"'Tiper' je obično osoba koja je veoma bliska otetom, komšija, prijatelj, saradnik na poslu, osoba koja poznaje njegove navike. Sad tu imamo situaciju da će policija tokom istrage doći do toga ko je imao informacije o navikama žrtve pa će utvrditi da je ta osoba tipovala. Zbog toga prestpnici vrlo često vode računa i pokušavaju da naprave vakum, a to su najčešće posrednici. Po pravilu, oni se trude da 'tiper' ne zna ko je izvršio otmicu, pa on neće biti u mogućnosti da kaže ko su neposredni izvršioci", objašnjava profesor.

Kakva kazna čeka otmičare 

U Krivičnom zakoniku Srbije postoji osnovni i četiri teža oblika otmice.

Prof. dr Mladen Milošević sa Fakulteta bezbednosti objasnio je za RTS da za osnovni oblik krivičnog dela otmica preti kazna zatvora od dve do 10 godina zatvora. Ukoliko je otetoj osobi prećeno ubistvom ili nanošenjem teških telesnih povreda, zatvorska kazna može biti od tri godine do 12 godina.

Ukoliko je oteta maloletna osoba, ili je došlo do teške telesne povrede ili narušavanja zdravlja otetog, zatim ukoliko je otmica izvedena na svirep način ili trajala duže od 10 dana, zatvorska kazna je od tri do 15 godina.

Ako je došlo do smrti usled nehata ili je otmicu izvršila grupa, zaprećeno je od 5 do 18 godina, a ukoliko je otmicu izvršila kriminalna grupa onda preti i do 20 godina zatvorske kazne.

Ako je žrtva ubijena onda se to tretira kao krivično delo teškog ubistva, za šta je propisao najmanje 10 godina zatvora ili doživotni zatvor.

Profesor Milošević napominje da kazne u Srbiji ne odstupaju od evropskih zakonodavnih standarda, dok su u SAD kazne po pravilu strože u odnosu na Evropu.