Kad se otpad ne reciklira lako izgori, a sa njim i mnošto otrovnih čestica

U poslednjih deset godina udvostručena je količina komunalnog otpada. Znamo šta bacamo, a to i gori.

Otpad od hrane se pretvara u metan, metan lako pali sve ostalo. Tu je ambalaža od kućne hemije, ambalaža od poljoprivredne hemije, razne vrste plastike, baterije, elektronski otpad... Gorelo je smeće na površini od pet hektara.

"Sagorevanjem ambalaže sagoreva i sadržaj iz nje, sagorevanjem dolazi do hemijskih reakcija između oslobođenih komponenata tako da ti proizvodi sagorevanja mogu biti daleko toksičniji od samih polaznih komponenti koje se nalaze na deponiji", ističe dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Ekipe Gradskog zavoda za javno zdravlje, obišle su teren u zoni požara. U Vinči gde je zabeleženo ekstremno zagađenje sa nivoom PM čestica od preko 500 µg/m3.

"Pri ovakvom akcidentu kao u Vinči došlo je do emisija i to u velikim koncentracijama nečega što ne mogu standardni analizatori da detektuju to su PCB, pahovi, furani, dioksini, zato je potrebna detaljnija analiza za koju postoje preduslovi kod nas", navodi Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Građanima se savetuje da, ukoliko osete prisustvo dima u vazduhu, zatvore prozore i izbegavaju boravak na otvorenom prostoru. Uvek kada je povećano zagađenje beleži se povećan broj pacijenata koji se javljaju lekaru.

"Sve te zagađujuće materije kada se udahnu iz alveola dolaze u krvotok, što znači da se distribuiraju do skoro svih organa i sistema organa. Svaki od njih ima svoj neki ciljni organ, što znači da kada udišemo te toksične kancerogene, mutagene i teratogene materije može se reći da one ispoljavaju sistemski efekat", napominje Vesna Slepčević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Uticaj na zdravlje zavisi i od dužine izlaganja i od koncentracija zagađujućih supstanci. Posebno su osetljiva deca.

"Što se dece tiče, to je ranije primećeno da će ta deca u kasnijem periodu imati mnogo osetljiviji respiratorni trakt, da će se kod njih češće javljati astma, hronična opstruktivna bolest pluća. Naravno da sve ove materije utiču da se njima usporava rast i razvoj", dodaje Slepčevićeva.

Požar na deponiji Vinča je pod kontrolom, ali ne prestaje da tinja i dimi. Tako je već decenijama i tako će biti dok ne bude sanirana i kako je planirano, prekrivena zemljom.

Otpad bi trebalo da odvaja na mestu nastanka, da se reciklira i da se spaljuje u spalionici u kontrolisanim uslovima i da se koristi za dobijanje energije.