Ko ima pravo na tuđu negu i pomoć i zašto polovina zahteva bude odbijena

Direktor Sektora za medicinsko veštačenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) Dika Kajević objašnjava da pravo na novčanu nadoknadu za tuđu negu i pomoć imaju svi korinici penzija i osiguranici kojima je zbog prirode bolesti ili povrede potrebna nega i pomoć za obavljanje osnovnih životnih potreba.

"Prema zakonu, to su slepi, dementni, oni koji ne mogu sami da se obuku, hrane, vode računa o ličnoj higijeni ili kreću u sopstvenom stanu bez tuđe pomoći, kao i lica koja su na dijalizi", navodi Kajević.

Ističe da ova vrsta novčane nadoknade ne zavisi od visine drugih primanja, a ni određene dijagnoze, već samo od opšteg zdravstvenog stanja osiguranika, odnosno njeove funkcionalnosti.

"Mnogo korisnika misli da ako imaju malu penziju imaju i pravo na tuđu negu i pomoć, što nije slučaj", naglašava Kajević.

Kaže da je sam proces ostvarivaa prava na tuđu negu i pomoć veoma jednostavan - popunjava se zahtev i uz medicinsku dokumentaciju predaje filijali gde korisnik ima prebivalište. Sve informacije se mogu naći i na sajtu Fonda PIO.

"Bitno je napomenuti da se nakon podnošenja zahteva vrši medicinsko veštačenje, na osnovu kojeg se odobrava ili ne odobrava tuđa nega i pomoć", ističe Kajević.

Pomoć iznosi 19.158 dinara 

Korisnik koji nije zadovoljan odlukom, može podneti žalbu drugostepenom orgnu veštačenja ili može ponovo podneti zahtev, ako je došlo do promene zdravstvenog stanja.

Kajević kaže da zahtevi najčešće budu odbijeni korisnicima čija zdravstvena stanja ne iziskuju zaista tuđu negu i pomoć, odnosno koji nemaju pravo na nju prema zakonu.

"Pomoć trenutno iznosi 19.158 dinara i usklađuje se na isti način kao i penzije. Može se isplaćivati preko tekućeg računa, na račun ovlašćenog lica ili ustanove gde boravi osoba kojoj je pomoć potrebna", navodi Kajević.

Kaže da se tuđa nega i pomoć u određenim slučajevima odobrava trajno, a kod nekih zdravstvenih stanja koja se posle lečenja i rehabilitacije mogu popraviti, nakon godinu dana se proverava da li je korisniku pomoć još uvek potrebna, na osnovu čega se ukida ili produžava.