Posle 15 godina studenti dobili Zakon o studentskom organizovanju – koliko će značiti akademcima

Iako nevelik po obimu, jer ima 24 člana, na njegov finalni tekst i usvajanje čekalo se 15 godina.

Usvojenim Zakonom o studentskom organizovanju sada se "uređuje položaj, oblast delovanja, ovlašćenja, organizacija i način finansiranja studentskih predstavničkih tela i studentskih organizacija, kao i okvir za ostvarivanje zajedničkih interesa studenata na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i nacionalne studentske organizacije."

"Godinama nismo imali zakon koji reguliše tu oblast. Imali smo samo neka štura pravila koja su ostavljala prostor zlouptreba i autonomiji fakulteta i studentskih organizacija da one same uređuju pravila i propise često na korist pojedinaca", kaže Miroslav Dešić, potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Kragujevcu Ognjen Obradović siguran je da će implementacijom tog Zakona doći do poboljšanja procesa studiranja i samog položaja studenata na visokoškolskim ustanovama.

Studentski parlamenti imaju rok od šest meseci da usklade svoj rad sa Zakonom.

"Oblast koja je po meni dosta bliže definisana, a koja je veoma bitna, to je pre svaga način postupka izbora članova studenstkog parlamenta koja je bila jedna od onih gde je dosadašnja praksa bila najraznovrsnija i gde su najčešće pokušavane neke zloupoterbe", smatra student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Igor Knežević.

Predsednik SKONUS-a Margareta Smiljanić navodi da će ostojati i registar studentskih organizacija gde će svaka organizacija morati da dostavlja i plan rada, ali i da detaljnije definiše način uopšte učetstvovanja njenih članova u samom radu.

"Studentski parlamenti će morati da imaju ne samo svoj poslovnik o radu, već će morati da imaju i poslovnik o izboru", ističe Smiljanićeva.

Tako će studenti biti uključeni u rad visokoškolskih ustanova. A u Srbiji se školuje oko 230.000 akademaca.