Utisak sa prvog porođaja utiče na broj dece, kako promeniti negativan priraštaj

Nema veće radosti za jednu porodicu nego kada kući stigne beba. Međutim, poput ostalih evropskih zemalja, i Srbija ima negativan priraštaj. Žena u Srbiji u proseku rodi jedno dete, a za održavanje populacije u zemlji potrebno je dvoje.

Kako rađanje novog života učiniti sigurnijim i humanijim događajem u životu svake žene, govoriće se na Evropskom kongresu o porođaju koji se od 27. do 29. maja održava onlajn, prvi put sa značajnim učešćem naših stručnjaka u radnim telima i organizaciji tog evropskog događaja. 

Koliko god govorili o natalitetu i rađanju, žene najčešće rode samo jedno dete. Statistika kaže da su u našoj zemlji od početka godine do aprila rođene 18.894 bebe, što predstavlja pad za 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je bilo 19.166 novorođenčadi.

Gostujući u Jutarnjem programu, profesorka Ljiljana Mirković, članica naučnog odbora Kongresa i pozvani predavač, rekla je da je ove godine na pad nataliteta najviše uticala pandemija.

Prema njenim rečima, od 1950. godine počinje pad nataliteta u našoj zemlji, a za to je mnogo  razloga: "jedan od najbitnijih je zamenjena uloga žena, a ne ekonomski razlozi, koji prema statistikama pokazuju da nisu najbitniji".

Dodaje da Nemačka ima nižu stopu rođene dece od Srbije, iako je ekonomski razvijenija.

"Srbija ima devetoro rođene dece na 1.000 stanovnika, Nemačka 8,4 dece, a Japan 8,2", navela je profesorka Mirković.

Ukazala je da se povodom rasta nataliteta preduzima dosta toga, ali da je epidemija bacila svetlo na druge aspekte medicine.

Profesorka je istakla da je pre svega potrebno promeniti atmosferu u porodilištima, jer je prvo iskustvo veoma važno da se žena odluči da rodi dvoje ili više dece, i navela je primer majke šestoro dece koja je nedavno bila u porodilištu.

Pored prvog pozitivnog iskustva postoje još preporuke SZO šta sve treba uraditi kako bismo povećali broj dece, kaže Markovićeva i dodaje da je neophodno da se žena oseti poštovano i sigurno. 

"Porođaj je prirodan čin, mnoge zemlje ga vraćaju u porodicu. Srbija nije blizu toga. Ali, treba ženama obezbediti anesteziju, kao i prisustvo drage osebe. SZO insistira da žena tokom porođaja izabere položaj, što u našim porodilištima nije slučaj, žene se porađaju u ležećem položaju", istakla je profesorka Marković.

Navela je da je tokom porođaja koji traje dugo, i nekada se ne može završiti u jednoj smeni lekara, ženama treba obezbediti dovoljno hrane i tečnosti, kao i emocionalnu podršku.

Porođaj može da bude i sa lošim ishodom, i tada se, prema njenim rečima, treba obezbediti podrška ženama kako bi te situacije prevazišle.

"Moramo da pričamo sa ženama o njihovoj viziji porođaja. Da im obezbedimo da mogu da ustanu, korišćenje masaže, vode, lopti, kako bi čin porođaja prošao što lakše i prijatnije", navela je Markovićeva.

Kada je reč o carskom rezu koji je na neki način postao moda, Markovićeva je navela primer Norveške gde je takvih porođaja 15 odsto, koliko se preporučuje jer je sve ostalo nepotrebno. U Brazilu se čak 80 odsto porođaja završi cerskim rezom, što je previše.

"Carski rez je fantastično ime, a nekada je komfornije i za lekare i brže", rekla je doktorka  i naglasila da carski rez povećava smrtnost majki i apelovala da ne insistiraju na njemu, jer deca rođena na taj način češće imaju autoimune bolesti, a i u poslednje vreme se pominje i autizam kao posledica.

Govoreći o prevremeno rođenim bebama, rekla je da je nega takve dece veoma skupa i za državu i za roditelje, a svako deseto dete je prevremeno rođeno. 

Kaže da preklampsija u trudnoći, u 15 odsto slučajeva, utiče na prevremeni porođaj.

Markovićeva je zaključila da mora da se promeni tretman trudnica kako bi imali što više dece i da se prema njima treba ophoditi kao prema biseru na dlanu.