Zašto ćemo domaće krastavce i paradajz čekati bar još mesec dana

Umesto u februaru, kao nekada, Igor Todorović iz Pejkovca krastavce i paradajz u plastenicima sa instaliranim grejanjem zasadio je početkom marta.

"Promenila se situacija na tržištu, sad je lakši uvoz iz Albanije i Makedonije. Sve se više uvozi i sve lakše, tamo je roba puno jeftinija, tako da ovo naše rano polako gubi smisao", kaže Todorović.

Na sve teže tržišne prilike žale se i u domaćinstvu Ljubiše Stevanovića iz Glašinaca, gde ističu da ni oni nisu žurili ove godine sa sadnjom krastavaca, kao ni ostalih povrtarskih kultura.

Stevanović poručuje da je sve zasadio pre deset dana, da bi manje grejao.

"Ako bismo zasadili u februaru, dešava se nekad da je mnogo hladno i dosta se drva potroši i onda u startu kada stigne krastavac ovaj pod grejanjem, skuplji je, pošto ima mnogo uvoznog", objašnjava Stevanović.

Da bi smanjio potrošnju ogrevnog drveta, uglja i ostalih energenata, Ljubiša je tek zasađen krastavac pokrio duplom folijom, čime je, uz minimalno zagrevanje, biljkama obezbedio odgovarajuću temperaturu za rast i razvoj.

"Nema sunca već tri dana, kad nema sunca ti moraš i danju da ložiš, ne samo noću. U maju bi trebalo da se bere, početkom maja, krajem aprila", poručuje ovaj proizvođač povrća iz Glašinaca.

Umesto zagrevanja plastenika i visokih troškova proizvodnje, veliki broj proizvođača tokom zime gaji tolerantnije kulture, poput zelene salate, koja ne zahteva neke posebne uslove.

"Stalno se menja situacija. Čini mi se da je sreća, ovde su ljudi malo snalažljivi, pa se prilagođavamo novonastaloj situaciji. Znači, ako ovo prestane, ako se nema koristi, preći ćemo na nešto drugo što se više isplati", poručuje Todorović.

Iako kvalitet proizvoda nikada nije bio upitan, s obzirom na višedecenijsku tradiciju gajenja povrća, sve se više vodi računa, tvrde proizvođači, i o njihov zdravstvenoj ispravnosti i minimalnoj upotrebi pesticida, što je i preduslov za opstanak na tržištu u sve izraženijoj konkurenciji.