Golija je nova nada srpskog turizma, koji su planovi za oživljavanje planinske lepotice

Kada zimi oblaci dotaknu vrhove Golije, a sneg osvoji planinu, putari uvek nađu načina da omoguće prohodnost saobraćaja.

"Održava se, možda malo bude prekida kad previja, ali pretežno se održava", kaže Dejan Ćurčić, radnik ivanjičkih "Puteva".

"Šest meseci maltene. Ovaj traje to, budu ovi smetovi negde do maja meseca, kraja maja meseca", dodaje Dejanov kolega Radojica Ćurčić.

Ali zato su zimski pejzaži jedinstveni. Bilo da dolazite automobilom ili na "sopstveni pogon", rezervat biosfere otkriva bogatstvo prirodnih lepota, koje se nikada dovoljno ne mogu istražiti.

Do vrha Golije, Jankovog kamena na 1.833 metra, zimi se stiže peške, ali je najugodnije motornim sankama.

San da Golija postane turistički centar 

Uprkos prednostima koje nudi Golijska reka, decenijama se čeka da postane turistički centar. Ivanjičani planiraju da taj san i uz pomoć države, pretvore u javu.

"Ne treba da bude nikome ni alternativa ni pandan. Jednostavno da dobijemo, da naši Ivanjičani prvenstveno, a onda i svi gradovi iz okruženja, koji nisu materijalno sposobni da odu na Kopaonik ili Zlatibor, da ovde da kažem srednji stalež građana može da dođe da skija", ukazuje Momčilo Mitrović, predsednik Opštine Ivanjica.

Sve je više turista na Goliji, ali su mnogi meštani napustili sela ne dočekavši nove kilometre asfalta. A infrastruktura je najvažnija, smatraju Ivanjičani iz sela u kojima ima života i gde se neguju mobe, kao u Radaljevu na primer.

"Srpskom seljaku i poljoprivredniku dovedite dva metra asfaltnog puta do kuće. I nikad više ni za šta vam se neće obratiti. Biće vam zahvalan, jer srpski seljak – to je kao radilica u košnici", smatra Vojislav Tošović.

Izgradnjom 16 kilometara puta od Golijske reke do Odvraćenice skočila je vrednost zemljišta i izvesnost razvoja za tri opštine. Već sada ivanjički kraj privlači ljubitelje avanturizma, jer je bogat prirodnim lepotama i, pre svega, vrednim domaćinima.