Kako je Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja ugrozio veterinare

U Smederevu je doneta prva presuda protiv veterinara koji nije odgovorio na zahtev koji mu je upućen na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog zanačaja. Najmanje šezdeset privatnih veterinara dobilo je gotovo identične zahteve i prete im tužbe. Zahtevi stižu i školama, socijalnim ustanovama, javnim preduzećima.

Umesto da se bave vakcinisanjem protiv slinavke ili šapa pred veterinarima širom Srbije identičan zahtev. Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, od njih se traže podaci o dugovanjima za struju tokom 2017. i 2018. godine.

Na veterinare se ovaj zakon odnosi jer su im poverena određena ovlašćenja - poput inspekcijskog nadzora.

Veterinar Radoš Railić kaže da ih je povredilo to što su zahtevi poslati u provinciju počevši od Loznice, Prnjavora, Mačve i Čačka prema Kruševcu.

"Nijedna veterinarska organizacija iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca nije dobila takvu traženu informaciju što je očigledna namera podnosioca zahteva bila da uhvati nespremne ljude u provinciji", ističe Railić.

A dobit se, strahuju veterinari ostvaruje naplatom sudskih i advokatskih troškova.

Mišo Kolarević, predsednik Veterinarske komore Srbije naglašava da je postavljeno obaveštenje na sajt da se svi obrate Komori kako bi advokatski tim organizovao odbranu i njihovu pravnu zaštitu i to potpuno besplatno.

Zakon dozvoljava da se 15 dana, nakon što podnosilac ne dobije tražene informacije rešenje traži pred Prekršajnim sudom.

"Gotovo po pravilu tražioci informacija, ako nisu advokati, imaju advokate i naplaćuju advokatske troškove i onda dolazi do toga da ti organi moraju da plate kaznu za nešto čime se nisu bavili u životu. To je prepoznato kao moguća zloupotreba zakona", poručuje Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja.

Usvajanje novog zakona moguće je već na proleće, najavljuje poverenik.

"Ne možete zahtevom prema Prekršajnom sudu bez poverenika, morate proći kroz ceo put za dobijanje informacija. Sada naš zakon to dopušta, možete mimo tog suda da idete ka Prekršajnom sudu i to bi bilo razumljivo kada bi sud obezbeđivao informaciju ali Prekršajni sud to ne radi. Samo može da utvrdi prekršaj i kazni odgovorno lice u tom organu vlasti", objašnjava Marinović.

U Advokatskoj komori Srbije kažu da ovakve situacije mogu da se spreče, pre svega, izmenama zakona.

Jugoslav Tintor iz Advokatske komore Beograda kaže da postoji dvostruki sistem zaštite pred poverenikom i sudom.

Prema njegovim rečima i poverenik i sud su dužni da onemoguće zloupotrebu. Važno je i da građani znaju da u zakonu ne postoji distinkcija šta je od javnog značaja, a šta nije, onda i na tom terenu postoji mogućnost zloupotrebe.

O ovom pitanju poverenik će u četvrtak razgovarati sa predstavnicima Veterinarske komore Srbije.