Novi Fond energetske efikasnosti – pomoć građanima da izoluju domove i zamene stolariju

Iz budžetskog Fonda energetske efikasnosti u pojedinim lokalnim samoupravama proteklih šest godina obnavljane su toplane, zdravstvene, školske i kulture ustanove. Novi Fond energetske efikasnosti raspolagaće sa znatno više novca iz više izvora, a namenjen je isključivo građanima.

"Da napravimo jedan nacionalni cilj  šta mi hoćemo u energetskoj efikasnosti. Hoćemo da svaka kuća, svako domaćinstvo ima mogućnost da u narednih pet godina promeni sve svoje prozore, sva svoja vrata, da izoluje drugačije svoj dom", kaže ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Stručnjaci su saglasni da je formirinje Fonda jedini način da se pospeši energetska obnova domaćinstava. Od novog zakona o energetskoj efikasnosti očekuju: da eliminiše manjkavosti koje usporavaju taj posao, jasno precizira nadležnost lokalnih institucija koje izdaju dozvole, a građane informiše o procedurma.

"Na primer, za ovu zgradu mi smo dobili ponudu za sanaciju krova gde po kvadratu to košta čak 90 evra, ali nema termoizolacije krova u njihovoj ponudi. To bi moralo da se promeni. Neophodno je da taj Fond prati i vrlo jasna metodologija i jasna dokumentacija sa kojom se konkuriše za sredstva i praćenje tog toka. Mi trenutno imamo situaciju da od opštine do opštine različite stvari se zahtevaju", kaže Dušan Ignjatović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Podaci pokazuju da više od 70 posto zgrada i kuća kod nas nema odgovarajuću, a najčešće nikakvu izolaciju. Njihovom sanacijom država očekuje velike uštede, jer je energetska efikasnost u svetu već označena kao novi izvor energije.

"Mi danas 40 procenta energije koju imamo u našem domaćinstvu bacimo kroz prozor. To je kao jedna elektrana, proizvodnja jedne elektrane koju smo mi prosto bacili. A proizvodnja jedne elektrane znači mnogo troškova, a da ne govorimo sve one implikacije po životnu sredinu.  Ako krenemo sa ovim Fondom, za deset godina Srbija neće reći 40 posto bacamo nego će reći između pet i 10 posto", kaže Mihajlovićeva.

Od Nove godine Evropska unija ušla je u deceniju masovne obnove zgrada. Nova strategija nalaže zemljama članicama da upravo merama energetske efikasnosti do 2030. godine potrošnju energije smanje za 14 posto, a emisije štetnih gasova za čak 60 procenata.