Ubistva i nestanci novinara na Kosovu i Metohiji – zločini o kojima svi ćute

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, koji je pre rata bio na čelu Kosovskog okruga, rekao je da treba istaći da su Srbi, koji su bili novinari na zadatku, stradali od takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.

"Deo njih je stradao pre 10. juna 1999. godine, deo njih je kidnapovan ili ubijen posle dolaska međunarodne misije. To je ono što treba isticati stalno", kazao je Odalović tokom gostovanja u emisiji Upitnik na RTS-u.

Napomenuo je da je u vreme kada su podignute optužnice protiv Ramuša Haradinaja, Fatmira Ljimaja i drugih trebalo da budu tretirani i zločini koji su počinjeni prema novinarima.

Odalović je kazao da najviše boli što nijedna međunarodna misija koja je bila na Kosovu i Metohiji nije dala odgovor na pitanja o ubistvima i nestancima novinara.

Predsednica Suda časti Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović rekla je da se tek od skora zna da je 17 novinara ubijeno i nestalo i da ih niko do sada nije prebrojao.

"Jedini razlog što mi to znamo što je član Uprave UNS-a Jelena Petković to istraživala i ona nam je napravila to. Niko nije znao za to koliko je njih. Mi smo do skora, kada sam ja bila predsednica UNS-a, a to vreme je davno prošlo, pre četiri godine, mi smo objavljivali da je 14 novinara ubijeno ili nestalo", kazala je Smajlovićeva i istakla da se niko time nije bavio ranije.

Navela je da "niko nikada nije pitao Kosovo šta se dogodilo sa tim novinarima".

Bartu rekao da se zločini moraju ispitati 

Ljiljana Smajlović je navela da joj se čini da su vlasti u Prištini mezimče međunarodne zajednice i da je Jan Bratu, koji se sada nalazi na čelu OEBS-a u Beogradu, jedini međunarodni činovnik koji je rekao da se zločini moraju ispitati, zbog čega je postao omražen na KiM.

Advokat Branislav Tapušković je naveo da se boji da će se jedino u televizijskim emisijama, poput večerašnjeg izdanja Upitnika, govoriti o zločinima nad novinarima i da nijedan zločin neće biti rasvetljen.

Dodao je da je imao uvid u optužnicu koje su podignute protiv pripadnika OVK pred Specijalizovanim većem u Hagu i da u njima nema ni traga od ubistava o novinara, ali ni od drugih zločina.

"Ja prosto ne znam čemu će da posluži taj sud", naveo je Tapušković i dodao da postupci koji će se voditi tamo neće biti ni blizu onima koji su se vodili pred Haškim tribunalom.

Napomenuo je da to nije međunarodni sud, već, kako je rekao, hermafroditska ustanova, po propisima privremenih institucija u Prištini.

"On ima neku međunarodnu karakteristiku, zato što je izbačen na teritoriju jedne strane države i što to sude strane sudije. Ja sam siguran da će ta inicijativa koju je Tači pokrenuo, a pokrenuli su je i mnogi drugi funkcioneri Kosova, sasvim sigurno do kraja tog suda, a možda i mnogo brže, dovesti u pitanje postojanje tog tribunala", istakao je Tapušković.

Prema njegovim rečima, optužnicom su obuhvaćeni događaji od 5. marta 1998. do septembra 1999. godine, iako se u optužnici navodi istorijska pozadina koja je prethodila tim događajima.

"Ja sam pesimista u odnosu na stvari koje se tiču rada toga suda i rezultata toga suda. Daj Bože da dočekamo jednu jedinu presudu", rekao je Branislav Tapušković.