Korupcija jedan od tri najveća problema za građane Srbije – da li smo svesni njenih posledica

Miloš Mojsilović iz USAID-a je naveo da su podaci koji su prikupljeni u ovogodišnjem istraživanju vrlo slični podacima koji su prikupljeni u ranijim istraživanjima.

"USAID-ov projekat 'Za odgovornu vlast', na kojem radim, treći put sprovodi ovo istraživanje i redosled problema, onako kako ih građani rangiraju, istovetan je ove, kao što je bio i prethodne dve godine", naveo je Mojsilović tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Napomenuo je da se istraživanja poput ovog sprovode više od deset godina i da su građani, osim ekonomskih problema, u tim istraživanjima korupciju videli kao problem.

Kada je reč o rasprostranjenosti korupcije, 39 odsto ispitanika je navelo da je korupcija u Srbiji rasprostranjena u velikoj meri.

Programski direktor CESID-a Ivo Čolović je napomenuo da broj ljudi koji veruje da je korupcija veoma rasprostranjena prelazi 50 odsto, s obzirom na to da je 15 odsto ispitanika navelo da je korupcija rasprostranjena u veoma velikoj meri.

"Treba imati u vidu da su građani svesni da korupcija utiče i na politički život i na društveno-ekonomske prilike u našoj zemlji, ali kada dođemo do toga da ih pitamo koliko utiče na njih lično, taj procenat se značajno smanjuje", rekao je Čolović.

"Vlada bi trebalo da bude predvodnik borbe protiv korupcije" 

Dodao je da građani vide vladu kao jednog od borca protiv korupcije i da najviše ispitanika smatra da bi vlada trebalo da bude predvodnik borbe protiv korupcije, kao i to da bi trebalo odlučnije da istražuju slučajeve korupcije.

Čolović je rekao da 26 odsto ispitanika smatra da bi zaštita uzbunjivača doprinela borbi protiv korupcije u Srbiji.

"Smatramo da bi volja vlade da pokaže da postoji zaštita uzbunjivača pomogla da se korupcija u državi smanji", naglasio je Čolović.

Miloš Mojsilović je naveo da je država tokom prethodnih godina donela dosta različitih javnih politika u oblasti borbe protiv korupcije, a da je jedan od tih mehanizama lokalni antikorupcijski plan koji je donet 2017. godine.

"To je jedan strateški plan koji svaka opština i grad u Srbiji treba da donesu, a koji, u stvari, predstavlja plan kako će se svaka opština i svaki grad u svojim redovima raditi na prevenciji i suzbijanju korupcije", kazao je Mojsilović.

Kako je naveo, problem sa tim planom predstavlja to što ga je većina lokalnih samouprava razumelo kao nešto što formalno moraju da usvoje, ali i to što nisu sve lokalne samouprave usvojile taj dokument i što se javnost nedovoljno uključuje u taj proces.

Mojsilović je naveo da antikorupcijski plan, između ostalih, nisu usvojili Beograd i drugi veći gradovi Srbije.

Objasnio je i zbog čega građani smatraju da korupcija ne utiče na njih.

"Običan građanin će čuti da je neka institucija nabavila nešto i platila 10 miliona dinara, iako to realno vredi, recimo, pet miliona dinara. Tih pet miliona dinara je nestalo negde u koruptivnim radnjama i raznim posredovanjima. Običan građanin će biti frustriran ili besan dan ili dva i reći će 'to se mene ne tiče, ja na to ne mogu da utičem'", rekao je Mojsilović.

Naveo je da građani mogu da utiču kada bi videli da je taj novac mogao da se iskoristi za škole koju pohađaju njihova deca ili za obnovu neke bolnice.

"Stvaranje te jasne veze između visoke korupcije i šta gubimo zbog nje i kako to direktno utiče na kvalitet života običnog čoveka je nešto što je prvi korak ka uključivanju i osvešćivanju građana da su oni direktan akter u celoj toj priči", naveo je Miloš Mojsilović.

Građani smatraju da najviše korupcije ima u zdravstvu 

Prema istraživanju, najviše korupcije ima u zdravstvu – to misli 15 odsto učesnika istraživanja, dok deset odsto ispitanika smatra da su najkorumpiranija institucija sudovi.

Ivo Čolović je naveo da ispitanici nisu pravili veliku razliku između toga da li su dali poklon ili novac nekom službeniku kako bi olakšali svoju poziciju prilikom obavljanja posla u nekoj instituciji.

"To se najbolje vidi na primjeru zdravstva. Vi imate situaciju da je, što se zdravstva tiče, u poslednja tri istraživačka ciklusa to jedina institucija u kojoj dolazi do smanjenja percepcije korupcije, odnosno, smanjuje se procenat onih koji smatraju da je zdravstvo najkorumpiranija institucija u zemlji", rekao je Čolović.

Govoreći o strukturi korupcije u okviru zdravstva, Čolović je kazao da podaci govore da je 80 odsto ispitanika navelo da nisu dali nikakav poklon, dok je većina onih koji su učestvovali u korupciji rekla da je dala neku vrstu poklona.

"Treba imati u vidu da se ponekad percepcija korupcije svodi upravo na to da ukoliko primite poklon od nekoga, on će smatrati da ste vi korumpirani, odnosno da je ta institucija podložna korupciji", istakao je Čolović.

Napomenuo je da je teško odrediti koja je granica između sitne korupcije u vidu poklona i krupne korupcije u novčanom obliku.