Marija je nezaposlena doktorka sa prosekom 9,57 – dok posao čeka volontira u selu

Život na selu je lep, kaže Marija Stanković, tridesetogodišnja doktorka bez posla koja sa porodicom živi u rodnom selu Donje Dragovlje, opština Gadžin Han. Bez autobusa, sa surovim zimama u gotovo pustom selu teško je odgajati decu, a najteže je živeti, kaže, bez posla za koji se školovala.

Slika impozantne Suve planine i Marije sa bliznakinjama Isidorom i Irinom gotovo da liči na reklamu za seosku idilu. Ali slika, već pet godina neiskorišćene diplome medicinskog fakulteta sa prosekom 9,57 ipak govori više o Marijinom životu.

"Nisam zamišljala da ću ovoliko dugo tražiti posao, mislila sam da ću, ipak, sa ovolikim prosekom odmah negde da uspem da se zaposlim", kaže Marija.

Slala je dokumenta širom Srbije, zvali su je iz Beograda nekoliko puta prošle godine, uđe u uži izbor i nakon toga ništa.

"Spremna sam da radim bilo gde, samo da nađem posao", poručuje nezaposlena doktorka.

U toku vanrednog stanja poziv iz Niša nije mogla da prihvati zbog prevoza, pa je volontirala u seoskoj zdravstvenoj stanici.

I komšije imaju samo lepe reči za Mariju. Kažu trči, meri pritisak, obilazi, daje lekove. Do zdravstvene stanice u Donjem Dušniku može da ode samo ko ima auto i zato je Marija tu da im da prvu pomoć.

Marija kaže da medicinu neizmerno voli, želi da postane internista, ali nije u mogućnosti da finansira volontersku specijalizaciju, jer žive od muževljeve plate i dečjeg dodatka.

"Život na selu je mnogo lep i mnogo zdrav i odrastanje dece na selu mnogo zdravije nego u gradu. To svakako više nije prioritet, sad treba da se deca socijalizuju, da upišu nešto i van škole, nešto što žele, a to je odavde nemoguće, znam po sebi", kaže Marija.

Od 956 nezaposlenih u Gadžinom Hanu, 24 je sa visokim obrazovanjem, jedini doktor medicine je Marija i to sa prosekom 9,57.