Beogradsku gužvu zamenio brigom o 70 ovaca

Od prvog jagnjenja u kojem je učestvovao još kao srednjoškolac na raspustu u Sopotnici, Aleksandar vodi evidenciju o ovcama, zna im imena i prati životni ciklus.

Od kako se preselio iz Beograda, kao veterinar, vodi evidenciju i o svakom sopotničkom grlu i stadu, koja su sve brojnija, zahvaljujući njemu, kažu meštani.

"Ako to gazda ne zapiše, kod njega ima, znači kad je krava oplođena, kad oteljena, sve, sve, sve...On kako je doš'o, sve je krenulo ovde kako treba", kaže Ljubiša Tmušić.

Dragana Janjušević kaže da je veterinar za njih tu u svako doba. "Povećali smo brojno stanje stoke, što ovaca, što krava, povećali mlečnost, poboljšali kvalitet mesa, svega", priča Dragana....

To je samo mali dug radosti odrastanju uz tetku kraj sopotničkih vodopada, kaže Aleksandar.

"Meni je bilo bitno prvo da oplemenim rasni sastav stoke, da narod ne prodaje stoku zbog malih problema, kad stoka ode na klanje. To je meni bio cilj da se zadrži što više grla, a da ubacimo kvalitetne bikove, nemačke, austrijske, koji će na ovom terenu dati dobre rezultate", kaže Aleksandar. 

Ključno je da ne dođe do ukrštanja u srodstvu, dodaje Aleksandar, zbog čega se i prate svi parametri jednog grla generacijama unazad, edukujući stočare dok primenjuje najviše standarde u uzgoju ovaca na svojoj farmi.

"Meni jeste plan i želja, i nadam se da će se to i desiti i da ću napraviti novu rasu koja će se zvati sopotnička ovca", navodi Aleksandar.

To je dug i skup put, od koga neće odustati, kaže Aleksandar. Meštani koji su dugo bili bez veterinara u selu, cene spremnost da pritekne u pomoć u svako doba dana i noći.

"Neka je dva, tri sata, on dođe...Ako neće na primer da zove gazdu, on ulazi sam i osemenjava i tako", kaže Bisera Tmušić.

Eto prednosti suseda veterinara, koje su ranije čekali da dođu iz Prijepolja.